Obe knjige o Carevima se odnose na istoriju izrailjske monarhije, od njenog osnivanja kroz službu proroka Samuila, to njene propasti i odvođenja naroda u vavilonsko ropstvo. Prva knjiga o Carevima počinje opisom Davidovih poslednjih dana (deseti vek pre Hrista), i nastavlja da govori o podeljenom carstvu na Izrailja i Judu, pa sve do smrti cara Ahava.

Prva polovina knjige prati Solomunov život i vladavinu, tokom koje je Izrailj doživeo svoje "zlatno doba", vreme upamćeno sa nostalgijom od svih budućih pokolenja jevrejskog naroda. Druga polovina knjige uporedo iznosi istoriju podeljenog carstva, Izrailja i Jude, Severa i Juga.

Naslov knjige "O Carevima" je prvenstveno dat zbog glavne teme obe knjige, život i vladavina Judinih i Izrailjskih careva, mada se knjige bave i stanjem u naciji, religijskom životu, sukobima, prevratima, itd. Pretpostavlja se, po tradiciji, da je autor obeju knjiga prorok Jeremija, ali to ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo.

Prva knjiga o Carevima beleži istoriju oba carstva iz proročke perspektive i njihovog neverstva Božjem zavetu u čemu su grešili i carevi i narod. Tako vidimo da su carevi u Izrailju listom bili neverni, svi do jednoga, dok su carevi u Judi bili poslušni i neposlušni. Priče otkrivaju važnost lideršipa, vođstva, u kojem carevi svojom poslušnošću i revnošću za Boga određuju raspoloženje u naciji u odnosu na Boga i Njegov zavet. Pronalazimo i druge dve teme: dva od najgorih grehova, idolopoklonstvo i društvenu nepravdu, kao i Božju vernost prema svom narodu.

свернуть