Iako se holesterol uvek pominje u lošem kontekstu, treba znati da postoje dve vrste holesterola – LDL (loš holesterol) i HDL (dobar holesterol). Dok jedan nosi opasnost od ateroskleroze, infarkta, šloga ili razvoja drugih bolesti srca i krvih sudova, dobar holesterol utiče na estrogen kod žena (što direktno utiče na reproduktivnu funkciju) i testoteron kod muškaraca; takođe, HDL smanjuje rizik za nastanak oboljenja krvih sudova, što podrazumeva smanjenje rizika i od srčanog udara.
Ukoliko je LDL (loš holesterol) holesterol povišen, problem prvo treba rešiti regulisanom ishranom i kretanjem, a tek se onda treba odlučiti za uvođenje terapije, ističe kardiolog, prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, gost emisije „Zdravo sa Dunjom”. Ukoliko je neophodno uzimati lekove, treba redovno kontrolisati jetru. Jedna od posledica uzimanja lekova protiv holesterola može biti i određen stepen depresije. Osobe koje imaju genetsku predispiziciju, bez obzira što imaju idealnu telesnu težinu, mogu imati povišen LDL (loš holesterol). Šta raditi u tom slučaju i kako prilagoditi ishranu i način života da bismo ostali zdravi, otkriva nam kardiolog, prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, gost emisije „Zdravo sa Dunjom”.
Label and copyright: linkTV.rs
Zabranjeno je svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale.
linkTV pratite i na:
Website: [ Ссылка ]
Facebook: [ Ссылка ]
Instagram: [ Ссылка ]
Twitter: [ Ссылка ]
Gledamo se!
