Facebook ►[ Ссылка ]
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici 12. jula obeležavaju praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu koji je u narodu poznat kao Petrovdan.
Sveti apostol Petar bio je jedan od najvećih propovednika hrišćanstva. Veruje se da je samo posle jedne besede u Jerusalimu uspeo da prevede 3.000 ljudi u hrišćanstvo. Njegova isceliteljska moć bila je toliko jaka da je od teških bolesti lečio i one koji bi samo prešli preko njegove senke.
Stradao je kao žrtva spletke Simona Volha koji ga je bacio u nemilost cara Nerona. Pogubljen je tako što je razapet na krst.
Narodni običaji
Za Petrovdan se vezuju mnogi narodni običaji.
Jedan od njih je da uoči Petrovdana najstariji ukućanin ubere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Svaki cvet nameni po jednom ukućaninu te ih pobode u zemlju na mesto gde ih niko neće dirati.
Na sam dan praznika, dok još niko od ukućana nije ustao, domaćin odlazi da pogleda cvetove - onaj ukućanin čiji cvet stoji pravo biće zdrav, kome je klonuo biće bolešljiv, a ako je nekome uvenuo, taj će umreti.
Rasprostranjeno je i verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli deci jabuke na onom svetu, pa se veruje da pre Petrovdana ne treba jesti ovo voće. Mnoge majke, koje su izgubile decu, ranije nisu jele jabuke pre ovog praznika jer su se bojale da njihovo dete zbog toga ne dobije jabuku na onom svetu.
Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.
Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.
Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu, jer se verovalo da će, ako se to radi, padati krupan grad i uništiti useve.
U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.
Facebook ►[ Ссылка ]
Noć bosanskog teferiča, Hotel Heco Plus Sarajevo.
Rezervacije i info: 062/277-128, Dobrodošli su svi ljudi dobre volje.
Teferič je: zabavljanje, provod, uživanje u prirodi, izlet u prirodu u svrhu provoda i razonode. Teferič je ušao i u našu dragu sevdalinku- »jel ti žao Banjaluke, Banjalučkih teferiča, kraj Vrbasa akšamluka…«. Stari veliki teferič je obično održavan 2. avgusta na Aliđun. Poznati su širom naše domovine čuveni teferiči koji se održavahu u velikim gradovima, ali i oni po selima i zaseocima. Na teferiču se pravo 'lojilo', jelo, pilo i zabavljalo. Okretali su se na ražnju volovi, ovce, jarad a pjevale su se bome i najljepše na svitu pjesme, pjevale su se sevdalinke. Ima brate i teferiča u vlastitoj režiji. Radni narod što vaik radi iskoristi kakakv državni praznik ili wikend i skrasi se pored lijepe rijeke, potoka pa oplete po ćevapima, ražnjićima i sokićima. Neko ponese loptu, drugi šah a treći pikado. Zabavlja se, egleniše i sevdise.
