Deset godina je bilo potrebno monahu Jegoru Stroganovu da samo jednom rukom, prvo raskrči, a zatim napravi put, koji spaja more i selo Čelobrdo. Svakog dana je radio, a pokretali su ga volja i odlučnost, ali pre svega bol koji je nosio u svojoj duši, zbog čega je i došao u manastir Praskvicu.

Visoki oficir ruske vojske Jegor Stroganov na samom kraju XVIII veka dolazi u manastir iznad Miločera u Paštrovićima. Posle dvoboja u kojem je branio čast svoje ćerke, bio je ranjen u levu ruku, ali je ubio svog nekadašnjeg prijatelja. Kad se smestio u zasebnu manastirsku sobu, Jegor je sebi odredio zadatak da kamenim putem poveže more i Čelobrdo. Imao je najvažniji alat - gvozdenu volju i jednu ruku. Starim carigradskim maljem razbijao je sivi i ljuti pomorski krš, slagao je kamenje, zidao stepenike i podzide. Meštani su ga gledali i svašta su pomišljali. Prvo da je možda poludeo, pa da je gluvonem jer nisu znali da se igumanu manastira zavetaovao na ćutanje, a kad su želeli da mu pomognu, on bi njihovo kamenja bacao sa strane i nastavljao svoju muku, da sam gradi put.

Manastir Praskvica nalazi se na brdu iznad Miločera i Svetog Stefana. Ime je dobio po obližnjem potoku čija voda miriše na breskve, ovde se kaže - praske. Bio je duhovni i politički centar Paštrovića.

U porti manastira sahranjen je Jegor Stroganov, pored njegovog imena piše Jelisaveta. Ko su Jelisaveta, Jekaterina i Jelisej u životu jednorukog monaha i graditelja puta?

Urednik: Gorislav Papić

Autor: Dalibor Žarić

Label and copyright: RTS

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

свернуть