Родила мајка Марка, српскога јунака
Место аутића одма потписо је Шарца
Место прутића одма очева је сабља
Била брана против плана Цара из иностранства
Да Србијом влада преко хорде јаничара
Којима је значка знак да може да се пљачка раја
Грабили би харач и од рођенога брата
Ал ни један баја данас, јадан, Марку није раван
Ни са једног сплава. Стрепи сваки ага
Јер сваки његов замах изазива ураган
Удара ко потрес снажан. Ту не расте трава
Руке голе ломе шабана у парам парчад
Улице оре, раџу пије на Рамазан
Има само један проблем, у суштини, али гадан
На Косово поље долазак му беше касан
Па уместо газда требало би да је вазал
А поставка таква срцу није му прирасла
Прека му је нарав, прст на обарачу лаган
Факат биће ту белаја, бунтовник је светског гласа
Кога песмом слави маса као вест о шанси спаса

Краљевић Марко кајлом као питон дебелом
И причом правом пролази и где је претесно
Са црном и плавом синоћ било му је весело
Ал живи са мајком па од јутрос му је пресело
Месо млевено мангулице печено
За снагу је важно да не обедује зелено
Муса се у прса бусо ал му није вредело
Србин га средио а да није трепнуо
Након мегдана љута рана раџом утрљана
Смену ради плава до поднева, црна спава
Јер бити фаца, посо важан, није лаган
Неко мора да га шљака, нема бољега од Марка
Свашта прошао, преживео ко млеко прекипео
Па пред свима самог Цара, на крају, постидео
Дотеро га до дувара. „Опа, идемо!"
Орило се шатором, док рекет је убирао

Еј, Маре батице, кад сабље латиш се (кад вадиш прангије)
Ко преживи нека прича да га је погледо Бог
А све харачлије што грабе златнике
Прође језа од помена самога имена твог

свернуть