Jos uvek cujem korak tvoj pred vratima
a to se samo stara bol tek vratila,
samo da me seti da nedostajes mi ti.
Secam se bio je za nas svet premali
toliko toga nismo mi ni probali,
jurim gradovima sto nas nece zajedno videti.

Oprosti mi,
ima dana kad ne zelim da sam srecan,
moji brodovi sad tesko sidra dignu,
nije isto odkad nisi tu.

Oprosti mi,
sto u godini zaboravim te minut,
nasih ludosti me stare slike stignu,

U starom kraju nista se bas ne menja,
sijaju stare godine k'o ordenja,
da je moglo samo duze sve da potraje.
u prolaznuku pogled moj te nasluti,
od nekud mozda ces se samo javiti.
Srescemo se opet,
uvek barem nada mi ostaje,
zauvek u mom si secanju.

свернуть