Gledam sat otkucava, ali kazaljke stoje..
U senci vremena, čekam bol da prođe,
čekam tebe da dođeš, da me zagrliš k'o nekada,
al' ipak tada grlim samo lepa sećanja..
Srećo znaš koliko mi treba, tvoj osmeh, naša sreća,
pa i tuga mnogo lepša, nego noći skitnice od kada te nema,
koje traže utehu, dok lutam kroz bulevar..
Svi dani naši, sve ulice naše, sve na tebe me seća, a noći me plaše,
tražim te u drugima, i zaboravim lica koja sinoć su me susrela,
opet sam, vraćam se na staro, opet znam da to staro želim stvarno..
Veruj da ne mogu da zaboravim, ali veruj da verujem da mogu da se promenim,
više ne tražim ti ljubav, samo priliku novu, a ljubav će doći, srećo veruj mi da mogu,
znam da ti značim, i znaš da mi značiš, pusti neka boli, nekad mora da se pati,
budi iskrena, samo to te molim, sve što treba da znaš, da iskreno te volim..

свернуть