Matija Mažić peva pesmu "Ne rugaj se" sa znakovima za gluvoneme

NE RUGAJ SE

Ja sam dečko iza cvika
što ga ćora zovu svi.
Ona mala sa protezom
što se ne sme smejati.
Ja idem svaki dan sa suzama u san.

Ja sam klinac kog u igri
deca zadnjeg biraju.
Majka s nepunih sedamnaest
Što je kući skrivaju.
Znam da ne znamo se mi al’ poslušaj me ti.

Kad vidiš me, ne rugaj se.
U bolu nema sreće znaj.
Bogu svi smo jednaki,
Na kraju svi smo anđeli.
Ne rugaj se...

Ja sam bogalj na sred puta
Kojim često prolaziš,
I kad prosim da li makar
Da sam gladan pomisliš?
Znam ja zašto se naš pogled ne sretne.

Ja sam ostao bez doma
U tom ratnom ludilu.
I sad ulicama hodam
Sam u svome bunilu.
Znam da bliski nismo mi al’ poslušaj me ti

Kad vidiš me, ne rugaj se
U bolu nema sreće znaj.
Bogu svi smo jednaki,
Na kraju svi smo anđeli.
Ne rugaj se...

Jer takav sam drugačiji
A isti smo na kraju svi...

Kad vidiš me, ne rugaj se
U bolu nema sreće znaj.
Bogu svi smo jednaki,
Na kraju svi smo anđeli.
Ne rugaj se...

свернуть