Iako je savremeni život nezamisliv bez pametnih telefona i sličnih predmeta, koji po svojoj definiciji treba da olakšaju svakodnevno funkcionisanje čoveka, sve češće se javlja potreba za predmetima koji su se nekada koristili, kako iz nostalgije za duhom minulih vremena, tako zbog odupiranja trendu konzumerizma i potrošne robe koja se svakodnevno menja. Iznad svega, ovakva potreba se javlja ponajviše iz ljubavi prema sakupljanju starih stvari-antikviteta, koji, prema mišljenju sakupljača, odnosno kolekcionara, imaju veliku i posebnu vrednost.
Po definiciji, antikviteti predstavljaju sve ono što je starije od 100 godina. Pojam potiče iz latinskog jezika, od reči “antiquus”, što znači star, odnosno drevan ili starinski. Danas, on se koristi za opis stvari koje u trenutnom vremenu imaju znatno veću vrednost, nego u vreme kada su bile proizvedene.
Najvredniji antikviteti potiču iz kultura Mesopotamije, Palestine, stare Grčke, starog Rima, Egipta, Irana i Krita. Оvaj hobi je vrhunac doživeo u drugoj polovini 19. veka, kada skupljanje predmeta iz prethodnih vremena postaje gotovo trend. Neki od najprodavanijih antikviteta su nameštaj, knjige, lampe, satovi, porcelan, numizmatika, filatelija, instrumenti, oružje i gobleni, a sve to, pa i mnogo više, pasionirani kolekcionari sa naših prostora mogli su da nađu na tradicionalnom, 83. po redu susretu kolekcionara i Sajmu antikviteta u Subotici.
Tim povodom, posetili smo Mađarski kulturni centar “Nepker”, gde je ova manifestacija održana, i razgovarali sa predsednikom Društva kolekcionara Subotice, koji je ujedno i jedan od organizatora ovog neobičnog susreta, Silvesterom Gerlovičem.
„Pa, ovo je 83. susret kolekcionara. Godišnje se održavaju takvi susreti dva puta. Ovo je izuzetno dobra poseta. Preko 70 izlagača, preko 120 stolova, svi su došli koji su unapred najavili svoj dolazak, tako da smo izuzetno zadovoljni i sa izlagačima i sa brojem posetilaca. Kragujevac, Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Sombor, Kikinda, Segedin, Osijek, tako da, prosto to je regionalnog karaktera ovaj Sajam i zbog toga ovde dolaze čak iz Slovačke, Rumunije, Bugarske. Ove godine oni su izostali, ali ima puno Mađara, ima dosta njih iz Hrvatske i ima, kao što vidite, ima svega i svačega ovde, jer ovo nije specijalizirani Sajam, već ovde se nađu svi oni predmeti koji su krasili naše domove unazad 200 godina.“ Silvester Gerlovič, predsednik Društva kolekcionara Subotice
Posetiocima Sajma je omogućeno da ponesu sa sobom svoje stare, dugo čuvane vrednosti i da ih ponude za prodaju ili na procenu, ili da o njima samo prikupe mišljenja prisutnih stručnjaka. Ovde je bitno istaći da na vrednost predmeta, pored estetskog izgleda, utiče njegova retkost i autentičnost.
„Ovde ima predmeta vrednosti 10 dinara do nekoliko hiljada evra. Sad, tačno uzeti u obzir možda neki zlatan sat ili neki antički predmet, možda neki novac ili tako nešto, ima tu vrednost. Nije sve u vrednosti, barem što se kolekcionara tiče. Tu je ostrašćenost od strane kolekcionara, tako da, vrednost je sekundarnog karaktera.“ Silvester Gerlovič, predsednik Društva kolekcionara Subotice
Dugogodišnji kolekcionar, Željko Kovačević, potvrđuje da se sakupljanjem starih predmeta bavi prvenstveno iz ljubavi, te da uprkos tome što svi predmeti nisu veliki i poznati unikati, za njega imaju posebnu vrednost, jer svaki ima svoju priču.
„Bavim se 15-16 godina sa tim sitnicama, stvarima starim. Nisu to baš neki veliki unikati, ali to volim. Ljubitelj sam tih stvari i sad sam već počeo i da prodajem po malo. Evo vidite i ove kašike, viljuške, kubure, stare unikate, stare kubure. Ovo su sve replike doduše, nisu prave, tako da može samo da se za ukras drže“. Željko Kovačević, kolekcionar
Veliki izbor ručnih, džepnih, zidnih i kaminskih satova, ponudio je Miroljub Stefanović, koji pored toga što se bavi sakupljanjem satova, on ih po potrebi i popravlja.
„Pa, uglavnom sam izložio satove. Јoš sam išao u srednju školu kad sam po komšiluku popravljao one vekere, ovaj što je služilo da nas ujutru probudi za školu i za posao, i od tada znam i da popravim satove, za razliku od drugih kolekcionara koji to ne znaju, nego samo skupljaju, a ne znaju da poprave sat. Ručni, džepni, imate zidni, imate kaminski do crkvenih, svih vrsta satova. Među ručnim satovima, najtraženiji su vojni satovi. Ovo je jedan ruski vojni sat i on je učestvovao u oslobođenju Krima i ja sam ga dobio od jednog prijatelja. Tu se vidi na poleđini, ima poseban broj, to je vojno zaduženje, on je to zadužio, on је dobrovoljac tamo u Rusiji i učestvuje u oslobođenju Krima. Onda ima puno železničkih satova, evo ovo vam je tipičan primer železničkog sata. Oni uvek na poleđini imaju lokomotivu“. Miroljub Stefanović, kolekcionar
