Visok krvni pritisak (hipertenzija): uzroci, simptomi i lečenje
[ Ссылка ]
***

Pratite nas na društvenim mrežama:
Facebook: [ Ссылка ]
Twitter: [ Ссылка ]
Instagram: [ Ссылка ]
Pinterest: [ Ссылка ]
Linkedin: [ Ссылка ]

***

Deo teksta:
Povišen krvni pritisak (hipertenzija) poznat je drugačije kao „tihi ubica“ jer nema početne simptome, ali može dovesti do dugotrajnih bolesti i komplikacija. Mnogi ljudi imaju povišen krvni pritisak, a da to i ne znaju.

Ozbiljne komplikacije nekontrolisanog ili loše lečenog povišenog krvnog pritiska su hronična oštećenja koja se javljaju na različitim organima i uključuju srčani udar, srčanu insuficijenciju, moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, bolest perifernih arterija i aneurizme (slabljenje zidova arterije, što dovodi do stvaranja vreće ili balona arterijskog zida). Aneurizme se mogu naći u mozgu, duž puta aorte (velika arterija koja napušta srce), kao i druge arterije u abdomenu i ekstremitetima.
Šta je krvni pritisak?


Krvni pritisak može se definisati kao pritisak same krvi na zidove arterija dok cirkuliše kroz telo. Prilikom pumpanja krvi, srce mora što snažnije da izbaci svu krv i pošalje je u sve delove tela. Krvni pritisak je najviši kada krv napušta srce kroz aortu i postepeno opada dok ulazi u manje krvne sudove (arterije, arteriole i kapilare). Krv se vraća u vene koje vode do srca, uz pomoć gravitacije i kontrakcije mišićnog sloja samih vena.

Šta znače brojevi koji određuju krvni pritiska? Koje su referentne vrednosti, a šta se smatra opasnim? Kako se meri krvni pritisak?
Krvni pritisak se meri pomoću manžetne za krvni pritisak i zapisuje se u vidu razlomka, na primer: 120/80 mmHg (milimetara živinog stuba). Krvni pritisak se obično meri na nadlaktici preko brahijalne arterije.

Prvi i najviši broj se naziva sistolni pritisak. To je pritisak koji srce stvara kada izbacuje krv i kao što je već rečeno, predstavlja pritisak krvi na zidove arterija. Drugi, manji broj naziva se dijastolni pritisak. To je pritisak u arterijama koji se javlja dok se srce puni i odmara između otkucaja.

Naučnici su preporučili smernice za definisanje normalnog i visokog krvnog pritiska (sve vrijednosti su u mmHg).

Normalni krvni pritisak: sistolni manji 120 i dijastolni veći 80;
Povišen krvni pritisak: sistolni 120-129 i dijastolni manji80;
Prva faza hipertenzije (blaži oblik): sistolni 130-139 ili dijastolni 80-89;
Druga faza hipertenzije (teži oblik): sistolni veći 139 ili dijastolni veći 89.
Nekontrolisani visoki krvni pritisak je odgovoran za mnoge slučajeve smrti i invaliditeta, koji su rezultat srčanog udara, moždanog udara i bolesti bubrega.

Prema istraživanjima, rizik od umiranja od srčanog udara je direktno povezan sa visokim krvnim pritiskom, posebno sistolnom hipertenzijom. Što je veći krvni pritisak, veći je rizik. Održavanje doživotne kontrole hipertenzije smanjuje budući rizik od komplikacija poput srčanog i moždanog udara.

Šta uzrokuje visok krvni pritisak?


Kod 90% osoba sa hipertenzijom, uzrok visokog krvnog pritiska nije poznat i naziva se primarna ili esencijalna hipertenzija. Iako je specifičan uzrok nepoznat, postoje faktori rizika koji mogu doprineti razvoju visokog krvnog pritiska.

Faktori koji se ne mogu promeniti:

Starost: Što je osoba starija, to je veća verovatnoća da će razviti prve znake hipertenzije, naročito povišene sistolne vrednosti. Ovo je uglavnom zbog arterioskleroze.

Rasa: Afroamerikanci razvijaju hipertenziju češće nego belci. Kod njih se hipertenzija javlja čak i u mlađem dobu i razvijaju se teške komplikacije u kasnijem životu.

Starost i rasa: Kod odraslih starijih od 45 godina i bez hipertenzije, rizik od razvoja bolesti kasnije u životu je 93% za afroamerikance, 92% za špance, 86% za belce i 84 % za kineze.

Socioekonomski status: Hipertenziju se najčešće nalazi među manje obrazovanim osobama i nižim socioekonomskim grupama.

Porodična istorija: Hipertenzija može biti nasledna.

Pol: Generalno, muškarci imaju veću verovatnoću za razvijanje hipertenzije. Ova verovatnoća varira u zavisnosti od starosti i različitih etničkih grupa.

Faktori koji se mogu menjati:

Gojaznost: Kako se telesna težina povećava, krvni pritisak se povećava. Gojaznost se definiše kao indeks telesne mase (BMI) veći od 30 kg/m. BMI od 25-30 kg/m se smatra prevelikom telesnom težinom (BMI= težina u kg/visina2 u metrima). Gojaznost povećava rizik za razvoj hipertenzije. Zdravstveni radnici preporučuju da sve osobe koje su gojazne i imaju visok krvni pritisak počnu polako da gube suvišne kilograme.
***

#hipertenzija #visok #pritisak #lečenje #produzizivot

***
Informativno edukativni portal iz oblasti medicine i zdravlja.
Budi zdrav, produži život.
[ Ссылка ]

свернуть