У петак 29. априла у великој сали Андрићевог института, одржано је предавање проф. др Дарка Ристовог Ђога „Рађање Украјине? (идентитетски процеси 16. и 17. века)“.
На самом почетку предавања, Ђого је говорио појављивању првих обриса идентитета савремене Украјине у политичким процесима у наслову наведеног периода. Као основне елементе посебности из тог периода, наводе се чешће појављивање назива „Украјина“ у односу на раније епохе, далеко више се истиче лингвистичка посебност „украјинског језика“ у односу на руске говоре, политичка интегрисаност у Ријеч Посполиту (Пољско-литванску савезну државу), формирање Запорошке Сечи, појављивање унијатске (грчко-католичке) цркве након уније у Бресту 1596. године и црквена одвојеност Кијевске митрополије од Московске руске цркве.
Затим је било речи о факторима заједничког наслеђа и политичког, културног и
идентитетског интегрализма Москве и Кијева у оквиру којих Ђого истиче заједнички осећај идентитета, лингвистичко јединство и религијски идентитет.
Наставак предавања односио се на историју руске Цркве од 1448. до 1596. године где се као „суштина украјинства“ наводи унија. Након тога, као значајна је истакнута и појава козаштва и улога козака као чувара православне вере, док је сам крај предавања био посвећен елементима отпора и (дез)интеграције „целе Руси(је)“ након Брест-литовске уније и назначавање амбиваленције односа Москве и Кијева.
На самом крају предавања, Ђого је врло сликовито објаснио корен нацистичког зла из Украјине и повезао га са приликама на Балкану где је као најилустративнији пример ескалације истог тог зла навео забрану уласка у БиХ професору Милошу Ковићу показујући нам, још једном, са научне тачке гледишта, колико наизглед бесмисао игре са идентитетом у ствари са собом носи смисао који најчешће бива у служби сукоба.
