Nacrt zakona o radu koji je usvojila Vlada FBiH izaziva podijeljena mišljenja u javnosti.
Vlada i predstavnici realnog sektora smatraju da zakon zadire samo u prava privilegovanih. U suštini ovaj zakon koji je jedan od preduslova bržeg napretka BiH ka Evropskoj uniji najbolji je test spremnosti društva za reforme smatraju stručnjaci.
Reforme u BiH se teško provode. Pokazuje to i Vladin Nacrt zakona o radu u FBiH, smatra ekonomski analitičar Zlatko Hurtić.
Iako se radi o minimalnim i opravdanim izmjenama, imamo jednu histeriju sindikata kojima po mom mišljenju apsolutno nije stalo do ove zemlje, smatra Hurtić.
Otvaranje novih radnih mjesta je ključni faktor bolje budućnosti, ali prema istraživanjima portala Posao.ba postojeća zakonska regulativa je jedna od prepreka.
Šokantna je činjenica da preko 75 posto poslodavaca koje smo anketirali ne želi proširenje iako bi mogli. Svako novo zapošljavanje pravi ogromne prepreke poslodavcima, za TV1 izjavio je Edin Mehić, vlasnik firme Posao.ba.
Vlasnik HIFA GROUP Izudin Ahmetlić smatra da poslodavcima ne ide u prilog da se smanje prava radnika već da se smanje prava neradnika. Tvrdi da ozbiljnom poslodavcu nije stalo da otpusti kvalitetnog radnika.
Vlada Federacije tvrdi da novi zakon o radu ide u tom pravcu, s čime se ne slažu sindikati i optužuju Vladu da smanjuje prava radnika.
- Mislim da je konačno vrijeme za neke ljude koji će uraditi i krenuti od bilo čega. Znam da ne mogu obje strane biti zadovoljne, ali se mora krenuti. U BiH samo 17 posto ljudi radi u realnom sektoru. Stanje se mora mijenjati ako želimo da taj sektor raste i da vraća novac koji država uzima, rekao je Edin Mehić, vlasnik firme Posao.ba.
Za Zlatka Hurtića ovo je test da li je naše društvo spremno da provodi reforme, da se mijenja.
- Hoćemo li prama Evropi koja ne želi da nas čeka ili smo osuđeni na življenje u blatu u kojem će nam neki sindikalci, koji se vozaju u mercedesima i uživaju dobre plaće, u svojim prostorijama kreirati neku sudbinu, pita se Hurtić.
Do sada država je uzimala kredite kako bi finansirala javnu potrošnju. Njeno smanjenje traži i EU, a ograničavanje kolektivnih ugovora jedan je od koraka ka tome, tvrde u Vladi. Ipak, sam zakon neće riješti sve probleme jer reforme treba pratiti sa određenim aktivnim mjerama koje će pomoći ljudima da osnuju svoje biznise, što se u Evropi pokazalo najboljom praksom.
