РУКЕ МОЈЕ МАЈКЕ
О, колико сада мени недостају
Руке моје мајке, сличне анђелима.
И радост и срећа и љепота свијета
И богатство цијело нестало је с њима.
Од ђурђевског јутра драже су ми биле,
Имале су више радости и миља,
Те блажене руке што их скрива тама
Мирисаху љепше од роснога смиља.
О, колико пута чекале су само
Препуне топлине, увијек раширене,
О, те топле руке којих више нема
О, колико срећном чиниле су мене.
Кол´ко сам се само радовала њима!
Више него ласта Сунцу и прољећу,
О, те топле руке што их скрива тама
Однијеле ми радост и наду и срећу.
О, како су само руке моје мајке
Свијале се брижно мени око врата.
О, те драге руке сличне анђелима,
Вриједније су биле од сухога злата.
Колико су пута руке моје мајке
Са погачом врућом мене дочекале!
О, те вриједне руке што их скрива тама
Никада се нису уморити знале.
Никад више неће њене топле руке
Угријати моје смрзле од хладноће
И никад ми више даривати неће
Рођендански поклон, нити зрело воће.
Колико су пута руке моје мајке
Пред иконом Светом молиле се Богу,
О, те миле руке милије од свега
Ни с чим се на свијету замјенит´ не могу.
Никад више неће руке моје мајке
Загрљајем топлим мене загрлити,
О, те драге руке, једине на свијету,
Без њих никад више нећу срећна бити.
И топлота Сунца и љепота дуге
И звијездано небо у њима се крије!
О, колико сада мени недостају
Руке моје мајке што их више није...:-((
