Točak života

Svi smo mi jednom, bili na istom,
Al' život je točak pokrenuo.
Nekom sa slavom i lovora listom,
A neko je tiho venuo.

Nekom je četkicom, dodao krunu,
Nekome opet, prosjački štap,
Nekom u čašu, do vrha punu,
Šeretski kradom, dospe još kap.

Pitam se često, gde sam u stvari,
Ko to povlači sudbine nit.
Čijom se igrom rađa i stari,
Ostaje na dnu, postaje mit.

Pomislim nekad, da sam na vrhu,
Poda mnom gledam, ambise mrak.
A onda bacim, pogled ka nebu,
Kako sam mali i kad sam jak.

Svi smo mi jednom, bili na istom,
Al' život je točak pokrenuo.
Nekom sa slavom i lovora listom,
A neko je tiho venuo.

Stegni me jače, šapni mi nežno,
Šta to čoveka toliko veže.
Oboji suncem, ledeno, snežno,
Odgovor tražim, a misli beže.

(refren dve strofe)
Pitam se često, gde sam u stvari,
Ko to povlači sudbine nit.
Čijom se igrom, rađa i stari,
Ostaje na dnu, postaje mit.

Pomislim nekad, da sam na vrhu,
Poda mnom gledam, ambise mrak,
A onda bacim, pogled ka nebu,
Kako sam mali i kad sam jak.

Kako sam mali i kad sam jak...

свернуть