Neuspeh može da bude neverovatan pokretač.
Kad dopustim sebi da doživim bol usled neuspeha, to me može
navesti da izvršim promene koje će me voditi ka novom saznanju.
Ponekad neuspeh proizlazi iz naše nedovoljne upornosti onda
kada je potrebno da nastavimo. Džilbert Brim nas podseća da je svaka
od pet najprodavanijih knjiga u Americi XX. veka najpre odbijena preko
deset puta pre nego što je neko konačno prihvatio da je objavi:
Vaš život je vaš život, i vaši neuspesi su vaši neuspesi. Nijedan helikopter
neće doći da vas odvede otuda. Nikakav duh neće izaći iz boce
da vas spase. Nikakva čarobna gumica neće sve naprosto obrisati.
Vaš život je vaš život. Ne možete da izađete iz njega. Onda uđite u
njega.
Jedam mali korak često vredi kao stotinu unutrašnjih poticaja, ali
morate da zapamtite jedno: morate da budete spremni i da ne uspete.
Bitan je odnos
prema neuspehu - treba odvojiti vreme i imati hrabrosti da se uči iz neuspeha.
Primjer: Učitelj keramike podelio je
svoj razred u dve grupe. Jedna grupa će biti ocenjena samo na osnovu
kvantiteta urađene grnčarije - 25 kg grnčarije dobiće ocenu 5, 20 kg
ocenu 4, i tako dalje. Druga grupa će biti ocenjena na osnovu kvaliteta.
Studenti u toj grupi će morati da proizvedu samo jedan komad grnčarije
- ali moraće dobro da ga urade.
Začudo, sve najkvalitetnije sudove izradila je grupa usmerena na
kvantitet izgleda da su u grupi za kvantitet, vrteći na točku jedan za
drugim krčagom, stalno učili iz svojih grešaka i usavršavali se kao umetnici.
Dotle su u grupi za kvalitet sedeli u krugu, teoretisali kako da postignu
savršenstvo i brinuli se zbog toga - ali
se nikad nisu popravili. Očigledno su - bar
kad se radi o grnčariji - pokušaji i pogreške,
učenje iz neuspeha i počinjanje ispočetka
daleko bolji metod od pukog iščekivanja savršenstva.
Nijedan komad grnčarije, koliko
god imao mana, nije neuspeh. Svaki komad
je samo još jedan korak na putu ka petici. To
je put pokriven nesavršenom grnčarijom.
Ipak, nema drugog puta.
Pećina je mesto gde možemo da učimo iz neuspeha i sledimo Božje
planove.
Pećina neuspeha upravo nudi priliku za učenje, ali mi moramo biti
voljni da postavimo smela pitanja:
- Da li ja čeznem za nečim dobrim?
- Da li ono čemu težim odgovara Božjem pozivu u mom životu?
- Da li radim ono za šta me je Bog stvorio da radim, ili to radim
iz svojih sopstvenih potreba za važnošću i značajem?
- Da li sam voljan da ostanem u pećini ako to znači biti odan
Bogu?
Ponekad nema izlaza iz pećine. U takvim trenucima preostaje jedino
da nađemo utočište u Bogu. Tada shvatamo da Bog zna šta je pećina
jer je i Hristos patio kao i mi, i za nas. Sin Davidov je razumeo to osećanje
brodoloma čak i bolje od Davida. Niko se nikad nije spustio tako
nisko kao Hristos.
Sin Davidov je takođe izgubio svoj položaj, položaj učitelja, svoju sigurnost
i bezbednost. On je izgubio ne samo svog najboljeg prijatelja,
već sve svoje prijatelje, uprkos svojim učenjima i upozorenjima. I Njegov
život je bio u opasnosti. Ali Njegov neuspeh je bio gori. On je otišao
na krst i umro. Svi Njegovi snovi, i snovi drugih koje je inspirisao, činilo
se da su umrli sa njim. Ono što je započelo kao blistavi uspeh završilo
se užasnim neuspehom.
A onda su položili njegovo telo u pećinu.To im je bila najveća greška.
Njegovo telo je tamo ležalo samo tri dana, ali nisu mogli da Ga zadrže.
Zaboravili su da Bog čini neka od svojih najslavnijih dijela upravo u
pećinama.
Pećina je mesto gde Bog vaskrsava mrtve.
Ne znam u kakvoj ste pećini vi sada.
Pre ili kasnije, svako provede neko vreme u pećini. Kad dođe i vaše
vreme, setite se samo ovog: Bog čini neka od svojih najslavnijih dela u
pećinama.
Ipak, mislim da je pećina možda najlepše mesto da shvatite da vas
Bog traži. Ako znate - ako zaista znate - da vas Bog traži kad ste pod
teretom neuspeha, onda nema mesta gde ćete biti lišeni Njegovog staranja
Jedan od velikih darova koje neuspeh može da nam pruži jeste da
prepoznamo da je Bogu stalo do vas i cijeni upravo kad smo u pećini neuspeha.
U pećini je David zavapio Bogu: »Ti si utočište moje, dio moj na zemlji
živih!« Sve dok je moj doživljaj sopstvene vrednosti i značaja vezan za
uspeh, on će biti vrlo nepouzdan; ali, kad iskusim do srži svog bića da
me Bog poštuje i traži i onda kad padnem u blato, tada sam pun Ijubavi
koja je jača od uspeha ili neuspeha.
