Разбоље се зорна Зорка,
са Цетиња, Црногорка.
На Цетињу високоме,
а у двору краљевоме.
Њој долази мио тата,
мио тата Краљ Никола.
Што је теби зорна Зорко,
са Цетиња, Црногорко?

Је ли рана од пре бола,
је ли рана од пре бола,
да доводим ја доктора,
да доводим ја доктора?
Није рана од пре бола,
не доводи ми доктора.
Већ од туге и жалости.
већ од туге и жалости.

Жао ми је ђеце моје,
Александра и Ђорђија,
и Милице јединице,
и Милице јединице.
Ђеца ће се поскитати,
поскитати по свијету.
Као пчеле по цвијету,
као пчеле по цвијету.

Свака рана покрај срца,
свака рана покрај срца
а срчана посред срца,
а срчана посред срца.

Текст: Никола I Петровић Његош

свернуть