Dušana Jovanovića su 18. oktobra 1997. godine u strogom centru grada u Beogradskoj 33.do smrti pretukli pripadnici ultradesničarskog pokreta skihendsi, tada maloletnici Milan Čujić (1980) i Ištvan Fendrik(1980) iz Batajnice.
"Trinaestogodisnji decak krenuo je do obliznjeg dragstora da kupi flasu Koka-kole. Ispred prodavnice presrela su ga dva mladica obrijanih glava, odeveni u "spitfire" jakne, maskirne pantalone i ovakvom "militaristickom" izgledu primerene cipele - zapravo, cokule - "martinke". Radi se, dakle, o tipicnim "skinhedsima", Jedan od mladica je trazio od Jovanovica novac, a zatim su ga, ne cekajuci odgovor, oborili na asfalt i besomucno ga tukli i sutirali cokulama u glavu. Jednom od njih ni to nije bilo dovoljno, nego je odvalio komad oluka, njime doslovno umlatio bespomocnog decaka, koji je ubrzo preminuo na plocniku..."
Marta 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, oni su osuđeni na po deset godina maloletničkog zatvora i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno popravnom zavodu (KPZ) za maloletnike u Valjevu.
Kako je danas potvrđeno u Zavodu, njima je prvobitno izrečena kazna maloletničkog zatvora najpre umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007, trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine.
Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Fendrik uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Ćujić uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine.
Rešenje o uslovnom otpustu doneto je posle njihove molbe, u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku (ZKP) Srbije, uz saglasnost okružnog javnog tužioca u Beogradu.
Pri donošenju takvog rešenja, rečeno je danas Beti u valjevskom KPZ-u, u ozbir je uzeto "njihovo kajanje i dobro vladanje tokom izdržavanja kazne".
Predsednik Srbije Boris Tadić 18.10.2007 otkriio je spomen ploču u Beogradskoj 33 na mestu gde je 18. oktobra 1997. godine stradao Dušan Jovanović.
IŠTVAN FENDRIK (1980) osuđen na maksimalnu kaznu, deset godina maloletničkog zatvora zbog ubistva Dušana Jovanovića, Sada kaže da u ono vreme nije bio simpatizer, član nijedne partije, pripadnik "radikalne" grupe navijača FK Rad - Junajted fors, niti nacista. Kaže da je u tom osetljivom dobu, na njegovu veliku nesreću, najbliže njegovim uverenjima bila "ta ultradesničarska orijentacija" i da je zbog toga "postao skinhed".
"Bio sam siguran da je ceo svet moj. Tada nisam ni razmišljao o tome da čovek ima pravo na sopstvene ideje, ideologiju, sve dok ne ugrožava druge. Taj period mog života koji je bio zaokupljen takvim zanosom, ostavlja trag. Neizbrisiv. Dosta je teško to sve totalno prevazići, ali ja se trudim da prevaziđem. Iskreno bih voleo da nemam nijedan procenat starog sebe što se toga tiče.
Sada vidim da je sa mnom bilo nešto slično onoj reklami za 'sprajt' kada klinac stoji pred izlogom, vidi jaknu sa kapuljačom i široke pantalone i uđe u prodavnicu. Dalje znate." (poruka je: "Zašto se trudiš da budeš ono što nisi?").
Kada je upućen na izdržavanje kazne u maloletnički zatvor, Ištvan Fendrik. je imao, kako kaže, simpatije jedne strane zatvorenika, ali druge strane nije. Sa kažnjenicima Romima nije imao problema zbog počinjenog krivičnog dela. Sa "drugom iz dela" (mladićem Milan Čujić. koji je saučesnik, takođe, osuđen za ubistvo Dušana Jovanovića) koji se zajedno sa njim nalazi u KPZ za maloletnike (osuđen je na istu zatvorsku kaznu), po sopstvenom priznanju, nije u najboljim odnosima, ali nisu ni u svađi. Obojica, prema rečima vaspitača, važe za inteligentne dečake koji su uspeli da svojim ponašanjem i radom steknu neko poverenje.
"Kakav je život Dušanovih roditelja?
Težak... Ne mogu da zamislim... Odnosno, mogu na svoj način. Ja mogu da se izvinim i sada i kada izađem, ali ne pomaže. Nikada nisam planirao da učinim tako nešto". A to važi i za njegove roditelje. "U porodici su jedno vreme pominjali da će moj otac da ode kod Jovanovićevih, ali mislim da je najbolje da do toga ne dođe.
Ljudi kao ljudi su u suštini zli, to kažem i za sebe. Shvatam zbog čega su takvi prema meni i ne osuđujem ih.
Razmišljao sam o mogućoj osveti prema meni i mojoj porodici. Moj strah opet ništa neće promeniti po tom pitanju. Za porodicu sam bio zabrinut. Međutim, sa njima nisam imao baš najbolje odnose što se toga tiče. I da sam hteo, nisam mogao da ih zaštitim", govori Išvan Fendrik.
Majka Dušana Jovanovića,pokušala je nekoliko puta da se ubije,i nažalost 12.08.2015 godine,uspela je u toj nameri,obesila se zbog tuge za sinom...
Otac Dušana Jovanovića preminuo je novembra 2016 godine.
