Tekst:
Budim se sama, oci nikog ne traze
i sta je taj odsjaj u mom pogledu
na stolu pored muski sat k'o da mi kaze
da izgleda da neko jos pored mene zivi tu

I dve tri kapi krvi posle brijanja
otuzan miris sto po sobama se siri
otkad to duhovi mi dolaze po danu
ma, gde je taj muskarac sto
pored mene ovde zivi

Ref.
I zovem, zovem devedest dva
neka traze, neka nadju ga
nek' kaze gde je ljubav nestala
nek' puste sirene, nek' uzbuna krene

A kad ga stignu, nek' mu kazu stoj
nek' bar na silu prizna da je moj
moj covek bez glasa, bez duse, bez lica
moj najtezi porok, moj tihi ubica
moj jedini svedok, saucesnik, moja porota

Takvi kao on nikad zbogom ne kazu
za svoje greske on uvek druge krivi
sa njim je svaki novi rastanak bez suza
ma, gde je taj muskarac sto
sto sa mnom zivi, a ne zivi...

Ref. 2x

свернуть