Elvir Ahmić, bosanski Musliman iz Ahmića, učenik. U vreme napada na Ahmiće imao je 14 godina.
Svedoči da ga je rano ujutru 16.4.1993. godine probudio mlađi brat kojeg je probudila pucnjava. U kući je bio sa majkom Minetom, bratom Semirom i sestrom Enisom. Opisuje da je, kada su odlučili da beže, vojnik HVO-a u kuću ubacio bombu, koju je njegova majka pokušala da izbaci, ali joj je eksplodirala u ruci i teže je povredila, dok je njegov brat Semir poginuo na licu mesta. Posle eksplozije druge bombe, imao je povrede po celom telu. Dok su bežali iz podruma zapaljene kuće, vojnici HVO-a su ranili njegovu majku u stomak. Sakrio je telo brata i svoju sestru u štalu iza kuće. Navodi da je majka legla pored bratovog tela i tu umrla, dok je on izgubio svest i probudio se u ponoć. Tada su vojnici HVO-a pokušali da uđu u štalu, a zatim zapucali rafalnom paljbom i bacili nekoliko bombi. Kada su otišli, poveo je sestru u Gornje Ahmiće kod babe i ujaka, ali ih je Vojna policija HVO-a zaustavila, posle čega su odvedeni zajedno sa maloletnom Melisom Zec u osnovnu školu u Dubravici.
Dok je bio u Dubravici, vođen je sa još jednom zatočenicom u bolnicu da bi mu se ukazala medicinska pomoć. Ista žena je nekoliko dana kasnije, pošto ju je ranjenu zbrinuo UNPROFOR, u Zenici prenela njegovom ocu gde je svedok zatvoren. Razmenjen je ubrzo posle toga, 1.5.1993. godine.
O masovnom ubistvu u Ahmićima pogledajte na glaszrtava.org
[ Ссылка ]
Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.
