Kad te stignu godine,
kad zaboraviš na sve.
Da sam nekad bio tvoj,
da smo bili isti kroj.

Ja ću doći nepozvan,
kao nekad u tvoj san.
Tiho suzu pustićeš,
da te niko ne čuje.

Sad kad nema nas,
taj dečak u meni još uvek te želi
i plače na sav glas,
Sad kad nema nas,
dišem zbog drugih u rukama tuđim
ja tražim sebi spas,
Sad kad nema nas,
ne sanjam snove ni pobede nove,
sve to nije to,
Sad kad nema nas,
baš sve je nebitno.

Kad pod vodom držiš dah,
kad od smrti nemaš strah.
Tad znaš da gotovo je sve,
znaš da predao si se.

U decembru prvi sneg,
prekriće sve tragove,
koji vodili su do tvoje male kapije.

Sad kad nema nas,
taj dečak u meni još uvek te želi
i plače na sav glas,
Sad kad nema nas,
dišem zbog drugih u rukama tuđim
ja tražim sebi spas,
Sad kad nema nas,
ne sanjam snove ni pobede nove,
sve to nije to,
Sad kad nema nas,
baš sve je nebitno.

свернуть