Tu smo na raskrscu, korak tezi od nebesa,
ko slepi putnici, koje niko i ne ceka.

Sad se kaju majevi snene zore i nemiri,
pitaju zasto smo ih uopste i budili.

Ne mogu zaspati, u toj kuci od snegova,
ni vise ljubiti tvoje usne od pelina.
Ne mogu zaspati, u toj kuci od snegova,
ni vise ljubiti tvoje usne od pelina.

Kad kisa prestane, tudji san ces obaviti,
na mojim senama, neka druga ce ostati.

Ne mogu zaspati, u toj kuci od snegova,
ni vise ljubiti tvoje usne od pelina.
Ne mogu zaspati, u toj kuci od snegova,
ni vise ljubiti tvoje usne od pelina.

свернуть