Dokumentarni film "Tišina" posvećen je svim žrtvama teške tragedije koja se dogodila 4. maja u Malom Orašju i Duboni, kada je u dva sela, u jednoj noći ubijeno devetoro i ranjeno dvanaest mladih ljudi.

U filmu govore:

Danijela Vujić i Suzana Ranković, majka i sestra ubijenog Dalibora Todorovića;

Saša Panić, otac ubijenih Kristine i Milana Panića;

Jovan Ranković, jedan od dvanaest preživelih;

Dejan Mladenović, rođak ubijenih i dr Slavica Plavšić, jedna od retkih koja piše o žrtvama od prvog dana tragedije i, uz odobrenje roditelja, prenosi njihove priče.

Umesto „Tišine“, u naslovu filma mogla se naći bilo koja reč od onih čije smo značenje ili zaboravili ili su se, od česte i prazne upotrebe, toliko izlizale da skoro i nemaju nikakvu težinu.

Tako je „Tišina“ priča, ne samo o neshvatljivom zločinu, već i o ćutanju i prećutkivanju, o uzmicanju i potiskivanju, o pravu i pravdi, o stidu i savesti.

Znam da kolektivna tišina ume da bude lekovita i da govori više od hiljadu reči, ali znam i to da tišina, kao pitanje bez odgovora, boli duže od zaborava i uvek rađa sumnju.

Zato se ova, naša „Tišina“ vodila potrebom da čuje i zabeleži bar deo onoga o čemu razmišljaju roditelji, rođaci i prijatelji iz Dubone i Malog Orašja, a koji smo mogli biti i mi sami.

Nije bilo lako pričati sa ljudima koji su izgubili sve, ali, kao što je davno neko rekao: „Najteže i jeste govoriti upravo kada se stidiš da ćutiš“.


Follow us:

Facebook:
[ Ссылка ]
[ Ссылка ]
[ Ссылка ]

Twitter:
[ Ссылка ]
[ Ссылка ]
[ Ссылка ]

свернуть