Jugoslovensko dramsko pozorište , u par navrata, tokom svoje bogate pozorišne istorije ostvarilo je neke od svojih najznačajnijih predstava upravo po tekstovima Branislava Nušića. Dovoljno je prisetiti se „Ožalošćene porodice“ u režiji Mate Miloševića, „Mister Dolara“ Miroslava Belovića i „Pučine“ Dejana Mijača. Te izvanredne predstave su, svaka na svoj način, predstavljale malu revoluciju u tumačenju Nušićevih dela.
U godini jubileja (50 godina od Nušićeve smrti) JDP je 26.februara 1988.godine postavio na scenu „Tuce svilenih čarapa“ u adaptaciji i režiji Steve Žigona. Žigon je zapravo iskoristio osam Nušićevih , skoro zaboravljenih, jednočinki – „Šopenhauer“, „Analfabeta“, „Kijavica“, „Pod starost“, „Dugme“, „Dva lopova“, „Miš“ i „Muva“ – i od njih je prilično veštom dramaturškom intervencijom koja je spojila ova dela napravio predstavu pod nazivom „Tuce svilenih čarapa“. Iako su svi isticali Žigonovu veštinu, kao i razigranu, šarmantnu igru glumaca (Dragoljub Milosavljević Gula, Bosiljka Boci, Zlata Petković, Rade Lazarević, Srđan Pešić, Radmila Radovanović i drugi) predstava se nije pomakla od površne zabave, od manira „francuskog bulevara“, a svi su od Jugoslovenskog dramskog, u toj značajnoj jubilarnoj Nušićevoj godine, očekivali neki značajniji nušićevski projekat.
Ipak predstava je imala uspeha kod publike, a 1991.godine snimljena je za televiziju.

Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

свернуть