Српско појање у ХХ. веку

Владика Сава Вуковић

Катавасија, глас III

I песма:
Сушу глубородитељнују земљу солнце нашествова иногда, јако стјена бо огустје обаполи вода, људе пјешемореходјашчим, и богоугодно појушчим: појим Господеви, славно бо прослависја.

III песма:
Утвержденије на тја надјејушчихсја утверди Господи церков, јуже стјажал јеси честноју твојеју кровију.

IV песма:
Покрила јест небеса добродјетељ твоја Христе: из кивота бо прошед, свјатињи твојеја нетљенија матере, в храмје слави твојеја јавилсја јеси јако младенец руконосим, и исполнишасја всја твојего хваљенија.

V песма:
Јако видје Исаија образно на престоље превознесена Бога, от ангел слави дориносима, о окајаниј вопијаше аз: провидјех бо воплошчајема Бога, свјета невечерња, и миром владичествујушча.

VI песма:
Возопи к тебје видјев старец очима спасеније, јеже људем приде от Бога, Христе ти Бог мој.

VII песма:
Тебе во огњи оросившаго, отроки богословившија, и в дјеву нетљену вселшагосја, Бога Слова појим, благочесно појушче: благословен Бог отец наших.

VIII песма:
Хвалим благословим, поклањајемсја Господеви, појушче и превозносјашче во всја вјеки.

Нестерпимому огњу сојединившесја, богочестија предстојашче јуноши, пламенем же невреждени божественују пјесан појаху: благословите всја дјела господња Господа, и превозносите во всја вјеки.

IХ песма:
Богородице дјево, упованије христијаном, покриј, собљуди и спаси на тја уповајушчих.

В закоње сјени и писаниј, образ видим вјерни, всјак мужескиј пол, ложесна разверзаја, свјат Богу: тјем перворожденоје Слово, Оца безначална, Сина первородјашчасја, материју неискусомужно, величајем.

свернуть