Kaže se da san bilduje mozak, zato što utiče na zdrav rast, zdrave navike u ishrani, povećava memoriju kao ključni deo učenja i povećava pažnju, tako da se zadaci obavljaju brže i sa manje grešaka. U toku spavanja se stvara hormon rasta, neuropeptidi leptin i grelin koji regulišu apetit i brojni faktori imunskog sistema, kao što su citokini, T limfociti i NK ćelije.
Postavlja se pitanje koliko je sna potrebno deci i pokazano je da u prvoj godini deca treba da spavaju do 15h, do pete godine do 12h a tek posle desete godine između 8.5h i 9.5h dnevno. Brojni radovi su pokazali da nedovoljno sna utiče na nepravilan rast i razvoj, da su deca sklona infekcijama i gojaznosti.
Poremećaji spavanja su dosta česti u dečjem uzrastu i to najviše u uzrastu odojčadi i pretškolske dece, gde se javljaju kod 30 do 50 odsto dece. Najčešći poremećaji spavanja su u vidu zastoja i otežanog disanja tokom sna (sleep apnea), a mogu se javiti i mesečarenje (somnabulism), noćno umokravanje (enuresis), buđenje i otežano ponovno uspavljivanje i noćni strahovi (pavor nocturnus). Negativne posledice poremećaja spavanja su dnevna pospanost i iritabilnost, problemi sa ponašanjem i učenjem, što sve ima za posledicu iscrpljenost roditelja.
Primećeno je da dovoljno spavanja smanjuje hiperaktivnost i povećava pažnju deteta. Što se tiče anksioznosti, poznato je da anksiozna deca imaju problema sa spavanjem a da nedovoljno sna izaziva anksioznost, tako da se ne zna šta je uzrok a šta posledica. Uzroci anksioznosti ili uznemirenosti deteta mogu da budu vaspitni stilovi roditelja, razvod, bolest ili smrt člana porodice, polazak u školu ili vrtić i rođenje brata ili sestre. Posledice anksioznosti su da dete zaostaje u školi, povlači se u sebe, narušava veze sa prijateljima i članovima porodice i javlja se poremećaj spavanja.
Zbog svega navedenog, za dobar san treba uveče provoditi vreme sa detetom, stvoriti naviku da ide na spavanje uvek u isto vreme, da se smanje ili ukinu igre pre spavanja, treba uvesti rituale pred polazak na spavanje i odvojiti vreme za buđenje ujutro. Iz mog iskustva pedijatra, deca vole kad im je pravilan raspored u toku dana, počevši od buđenja, obroka i na kraju spavanja. Za bolje uspavljivanje može da pomogne i izbegavanje uzimanja slatkiša posle 18h, čitanje knjiga pred spavanje ili uzimanje toplog mleka. Takođe postoje na tržištu i potpuno prirodni preparati, koji sadrže lekovito bilje, kao što su matičnjak i mirisna verbena, koji smanjuju uznemirenost, poboljšavaju kvalitet sna i uspostavljaju regularan ciklus spavanja.


Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

свернуть