Гајде: Владан Радисављевић

-- Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
Текст и опис ...

Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.

Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are free for downloading.
----------------------------------------------------------------------------------

ВОЈВОДА ЂОРЂЕ ЦВЕТКОВИЋ-ДРИМКОЛСКИ
(народна)

Прошета ми Ђорђија Дримколски,
Прошета ми Ђорђија Дримколски,
И виде мома убава,
И виде мома убава.

Мома го малу погледа,
Мома го малу погледа,
Ђорђија и вели, говори
Ђорђија и вели, говори.

Оди ја прашај мајка ти,
Оди ја прашај мајка ти,
Дава ли те тебе за мене,
Дава ли те тебе за мене?

Како за мене кумита,
Како за мене кумита,
Кумита кућа не гледат,
Кумита кућа не гледат.

Кумита деца не ранит,
Кумита деца не ранит,
Кумита жена не водит,
Кумита жена не водит.

Кумита праша, попраша,
Кумита праша, попраша:
Каде имат ладна меана,
Каде имат ладна меана?

Каде имат лута ракија,
Каде имат лута ракија,
Каде имат вино црвено,
Каде имат вино црвено?

* Пева се у опште комитама....

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ђорђе Цветковић Дримколски (1860 — 1905) је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.
Ђорђе Цветковић рођен је у селу Лабуништима, у Дримколу код Струге 1860. као син Димитрија Цветковића, једног од команданата српских добровољаца из Старе Србије у Српско-турском рату 1876. Село Лабуништа, као и село Подгорци, Крстец, Јабланица и Вевчани у Дримколу била су српска-патријаршијска села или су имала српску већину и трпела су притисак ВМРО-а, да уђу у Бугарску егзархију и ВМРО посебно од војводе Милоша из Безова. Притисак је порастао након Илинданског устанка. У селу Лабуништима августа 1904. Пандило Ђорески формира сеоску чету ради самоодбране и поставља страже које би браниле село од упада ВМРО-а. Дримколски Срби, несигурни у себе, позивају сина свог некадашњег вође Димитрија, Ђорђа Цветковића, који у то време, у Београду држи кафану ''Три грозда'', да дође и преузме команду над четом. Затвара кафану и одлази на челу чете да брани свој крај од зулума. Године 1904. теку преговори између Српске одбране и Бориса Сарафова који за новац пристаје да каналима ВМРО-а спроведе три српске чете на терен Старе Србије и Маћедоније. У јесен 1904. поред чете Глигора Соколовића проводи и чету Ђорђа Цветковића. Цветковић је у Дримкол стигао са неколико четника и преузео чету од Пандила Ђореског. Присуство муслимана и Албанаца у селима у околини, као и снага чете Милоша из Безова, приморали су Цветковића да целу зиму 1904/1905. проведе ван села четујући по планинама и избегавајући села због могућности одмазде. Због зиме и тешког живота здравље му пропада и умире од промрзлина пролећа 1905. године.

sr.wikipedia

свернуть