Glumac Luka Grbić ima samo 23 godine. Od kako je stupio na scenu Ateljea 212, igrajući naslovnu ulogu u predstavi "Sin" za kratko vreme, niže jednu za drugom velike i upečateljive role.

Odmah su ga "zgrabili" i u Beogradskom dramskom. Tamo u dve sezone kreira čak šest potpuno različitih i veoma zahtevnih uloga: buntovni je Andrej u predstavi Divlje meso, zavodljivi ljubavnik U raljama života, Šekspir u Zaljubljenom Šekspiru, Hemon u Antigoni, čudesni momak u predstavi Yankee Rose, izuzetan Knez Miškin u Idiotu Dostojevskog.
Svi su očekivali da bude deo ansambla tog pozorišta, ali on prihvata ponudu Ateljea 212 i postaje stalni član tog pozorišta. Osim maestralnog Sina, gde tokom trajanja predstave vivisecira depresiju kao bolest savremenog doba, u ovom pozorištu igra i u predstavama NLO i Strah u operi.

Za sve te uloge je, kaže, kopao po sebi i tražio ih u ličnom iskustvu i u ljudima oko sebe. Sve one su, za njega, velika nagrada, a mogućnost da radi dobre tekstove, sa sjajnim kolegama i odličnim rediteljima - privilegija.

Glumom je počeo da se bavi u dečijoj glumačkoj radionici, kao sedmogodišnjak. Prvu ozbiljnu ulogu imao je kao gimnazijalac, u filmu Južni vetar 2018. za koju je nagrađen kao najbolji debitant na Filmskim susretima u Nišu. Paralelno sa završnom godinom Prve beogradske gimnazije, upisao je studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao u klasi profesora Srđana Karanovića. Član je Mense, sa koeficijentom inteligencije 156.
Luka veruje da gluma nudi veliku slobodu u radu, ali i zahteva da se potpuno predate svom stvaranju. Što podrazumeva svakodnevno istraživanje, obrazovanje i rad na sebi.

Kreacija u glumi je, kaže, davanje sebe nekom liku. Ona može postati umetnost, samo kada celog sebe uložite u to što igrate.

I u ulogama gde deluje da je otišao daleko od sebe, uvek je to on. Jer, gluma je, za njega jako lična i ne podnosi kalkulacije, lik uvek mora da se napuni i iznutra, nečim dubokim i ličnim. Zato nastoji da svaki put celog sebe da ulozi koju tumači, što nije lako, jer to znači biti iskren i otvoren. Kaže da su najlepši momenti koje je do sada imao na sceni oni kada sakupi hrabrost da pusti ljude u svoj intimni svet. Jer, ljudi su osetljivi na istinu, prepoznaju je i niko na nju ne ostaje ravnodnušan. Iskrenost je ključna reč u ovoj profesiji, a za Luku uvek najbolje rešenje.

Strastveni je vozač motora, a ima i sklonost prema pisanju. Za završnu scenu predstave Idiot napisao je tekst koji opisije kao svoju mantru.
Ima sve što je potrebno za sreću. Želi samo da radi i bude sa ljudima koje voli. Sa iskustvom koje ima u njegovim godinama je samo nebo granica.

urednica i autorka Olivera Milošević

snimatelj Vasko Vasović

montaža Jakov Pejov

režija Milica Mitrović

Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

свернуть