Данашњи дан прије пет година златним словима је уписан у историји нашег клуба. Тог 27. маја 2009. године наш клуб је освојио Куп Босне и Херцеговине. Противник славијашима била је тузланска Слобода. Многи су мислили да је пред нашим фудбалерима "немогућа мисија" јер су тузлаци имали два гола предности из првог меча.
Ипак, плаво- бијели се нису предали. Славија је повела у 72. минути. Агилни Горан Симић упослио је усамљеног Тодоровића који је искоса ушао у казнени простор и погодио десни угао немоћног Мујкића. Наставила је Славија са великим притиском, а ватрено је било и на трибинама. Руку на срце, осим вербалних увреда присталица оба тима није било сукоба, а неколико петарди и бакљи које су убачене на терен саставни су дио навијачког фолклора. Три минута прије краја утакмице наш тим је анулирао предност гостију из првог меча. Микелини се нашао испред гола Мујкића, али је умјесто да избаци лопту у поље неспретно пребацио властитог чувара мреже. На правом мјесту нашао се Спалевић којем није било тешко да са неколико метара убаци лопту у мрежу. Имали су домаћи прилику ријешити меч у регуларних 90 минута, но Тодоровић није био прецизан. Приступило се извођењу пенала. Арсенијевић је у посљедњој серији погодио за наш тим, а Продановић промашио за Слободу и славље је почело.
