#телевизијахрам #причеизнезаборава #архимандритпетар

"Хладан јесењи дан. Поред кише промичу и пахуље снега. Столетне храстове крошње устаничке Шумадије одавно су остале без лишћа. Идући кроз Кусадак, село вредних мештана у даљини назире се храм. Како му прилазимо разумемо речи које смо чули за манастир Светог Архангела Гаврила у Пиносави које кажу да је након спољашње и дела започете унутрашње обнове то сада „бели лабуд у зеленој шуми". Према предању које је књижевник Драгутин Паунић забележио у књизи „Ржан" „Сестре безбратице, Пиносава и Видосава, дођоше однекле у село Крушево и наместише се на брду Челопеку. Ту пробораве неко време, па како су се зими мрзле од студени, а лети гореле од врућине, невољно кретоше даље. У Сврачковцу, навише Паланке, пошто пун ковчег сребра и злата поделише, сестре се раздвојише. Блага беше много и премного, те се заветоваше и зарекоше да ће народу дивотне храмове саградити. Пиносава оде у Кусадак и подиже манастир, а Видосава оде у Смедерево, где сазида цркву." О историји светиње, питањима и недоумицама савременог човека и шта значе речи „пост је промена философије живота" разговарали смо са архимадритом Петром Драгојловићем, игуманом манастира Пиносава. Послушајмо речи архимандрита Петра и размислимо о његовим порукама и поукама, јер како рече Свети Јован Златоусти: „Иди и учи од монаха. Они су свјетила која сијају по свој земљи. Они су зидови којима су ограђени и утврђени градови."

свернуть