ovan Dučić (1874 – 1943) rođen je u Trebinju, a umro je u Americi, a živeo je neko vreme u Mostaru.

Družio se sa Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, uređivao je časopis Zora.

Školovao se u Švajcarskoj i Francuskoj (pravo).

Bavio se diplomatijom i kao ambasador živeo je u Sofiji, Atini, Rimu, Madridu, Ženevi, Budimpešti, a kada je izbio II svetski rat otišao je u Ameriku.

U srpsku poeziju uneo je duh francuskog parnasizma i simbolizma.

Pisao je pesme, putopise, eseje i kritike.

Prvu zbirku pesama štampao je 1901, a zatim i 1908, 1911 i 1914. godine.

Najpoznatiji pesnički ciklusi su Carski soneti, Dubrovačke pesme, Jadranski soneti, Senke po vodi, Duša i noć, Jutarnje pesme, Sunčane pesme, Večernje pesme, Pesme ljubavi i smrti.

Pisao je ljubavne, refleksicvne, elegične, deskriptivne i rodoljubive pesme.

Putopisi – Gradovi i himere (1930)

Knjga eseja – Blago cara Radovana

Pesme u prozi – Plave legende

Bavio se i kritikom, pisao je o Stankoviću, Kočiću i Šantiću.

Ugledao se na francuske uzore iz redova parnasista, postao je jedan od najvećih zagovornika larpurlartizma (pesma mora da postoji radi pesme, da bude čista i uzvišena, ne postoji da bi nečemu koristila već radi lepote).

Pesma Moja poezija je njegov poetički manifest.

Dva osnovna motiva njegove poezije su priroda i ljubav – puno melanholije, javlja se misao o rastanku, prolaznosti; sumorna raspoloženja, uzdasi, tugovanja, jesenji pejzaži.

Pred II svetski rat bio je diplomata u Madridu.

Poslednja knjiga Lirika izašla je mesec dana nakon njegove smrti.

Poezija mu je bila u stalnom usponu.

Pesnički vrhunac je bio između 20ih i 30ih i ostaje do njegove smrti.

свернуть