Severna Koreja, zvanično Demokratska Narodna Republika Koreja (skraćeno DNRK, ponekad i kao DNR Koreja; korejski: 조선 민주주의 인민 공화국 — Čoson Mindžudžui Inmin Konhvaguk; handža: 朝鮮民主主義人民共和國), država je u istočnoj Aziji[2], koja zauzima severni deo Korejskog poluostrva. Lokalno i u Kini zovu je Pukčoson ("severni Čoson"; 북조선; 北朝鮮), ime zemlje asocira naciju na dinastiju Džoseon.

Glavni i najveći grad Severne Koreje je Pjongjang, a ostali veći su Hamhung, Čongjin, Napfo, Vonsan, Sinuiju, Tančon, Kenčon, Kesong i Sarivon.

Prvi tragovi ljudskih naselja na Korejskom poluostrvu datiraju iz 4270. godine pre naše ere. Prema legendi prvi korejski kralj bio je Tan-gun koji je osnovao drevno korejsko kraljevstvo Ko-Čosan čija je prestonica bio Pjongjang.

Do 1945. godine Koreja je bila japanska kolonija. Posle okončanja Drugog svetskog rata teritorija Koreje podeljena je 38. paralelom na Severnu Koreju, koja je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza i na Južnu Koreju, koja je bila pod kontrolom SAD. Severna Koreja, formirana je 9. septembra 1948. godine kao Narodno Demokratska Republika, kao odgovor na formiranje Republike Koreje (Južne Koreje) 15. avgusta 1948. godine.

Rastuće tenzije između dve Koreje, potpirivane opštom atmosferom Hladnog rata dovele su do sukoba. 25. juna 1950. snage Severne Koreje prešle su granicu na 38. paraleli i tako u nastojanju da ujedine državu započeli Korejski rat. Savet bezbednosti UN je proglasio Pjongjang za agresora i pozvao sve države članice UN da pomogne Južnu Koreju. Osim SAD, svoje trupe u Koreju poslali su Britanija, Turska, Belgija, Grčka, Kolumbija, Indija, Filipini i Tajland. Sovjetski predstavnik je bojkotovao sednicu Saveta bezbednosti i nije bio u stanju da iskoristi veto. U ratu koji je trajao tri godine, prema nekim procenama, poginulo je oko 2,5 miliona ljudi (oko milion kineskih vojnika, pola miliona vojnika Severne Koreje, 250.000 Južne Koreje, 33.000 Amerikanaca, nekoliko hiljada vojnika pod zastavom OUN i više od 600.000 civila u obe Koreje), uništeno je preko 80% stambene, industrijske i transportne infrastrukture obe zemlje. Na strani Severne Koreje učestvovala je Kina, a tajnu vojnu pomoć u avijaciji je pružao i SSSR.[7] Korejski rat je završen primirjem potpisanim 27. jula 1953. i uspostavljena je demilitarizovana zona duž čitave granice.

Na političkom planu, situacija za NDR Koreju se pogoršala 1960-ih zbog sukoba između Kine i Sovjetskog Saveza.

1970-ih godina dolazi do zaustavljanja ekonomskog rasta u državi i počinje nazadovanje zbog visoke cene nafte, nakon naftne krize 1974. godine i visokih troškova za vojsku. Nakon izjave Kim Il Sunga da će dve Koreje ponovo ujediniti tokom njegovog života, troškovi za vojsku su se samo povećavali.

свернуть