Toliko je hramova i crkava na teritoriji Balkana od kojih zastaje dah, ali crkva Jablanica, posvećena Pokrovu presvete Bogorodice, u borovoj šumi zlatiborskog kraja, nešto je sasvim posebno.
Sagrađena je 1838. godine, i to tako što u nju nije ukucan niti jedan ekser. Bila je simbol okupljanja i očuvanja naroda, ali ju je bio načeo zub vremena.
Danas je ona ponovo saborno mesto žitelja ovog kraja: obnovljena je uz pomoć Evropske unije, i u punom sjaju otvorila svoju portu i vernicima i turistima, koji sve češće dolaze u Jablanicu, pomažući tako da mladi ostanu da žive i rade u ovom kraju.
“Crkva živi, iako se polako zatvaraju sela”, priča Jovan Stojković, sveštenik crkve u Jablanici, kako kaže, najvećem selu u Srbiji. Otac Jovan i dalje je pod utiscima obnove i restauracije crkvenog kompleksa.
Liturgije se služe jednom mesečno, a posebno svečano bude uoči Pravoslavne nove godine, 13. januara, kada se ispred bogomolje okupi veliki broj ljudi. Tu je i još jedan simpatičan običaj – krstonoše.
“Narod odavde krene i pravi krug kroz selo. Kreće se ujutru oko 7 časova i vraća se oko 19, na večernju molitvu.. Tu imamo jednu novu salu, koja je takođe obnovljena zahvaljujući pomoći Evropske unije”, navodi otac Jovan.
