Leukociti • bela krvna zrnca • WBC
[ Ссылка ]
***

Pratite nas na društvenim mrežama:
Facebook: [ Ссылка ]
Twitter: [ Ссылка ]
Instagram: [ Ссылка ]
Pinterest: [ Ссылка ]
Linkedin: [ Ссылка ]

***

Deo teksta:
Leukociti ili bela krvna zrnca, jesu mobilne jedinice odbrambenog sistema organizma. Jedna vrsta leukocita nastaje u koštanoj srži (granulociti, monociti i neki od limfocita), a druga vrsta nastaje u limfnom tkivu (limfociti i plazma-ćelije). Posle nastanka, leukociti ulaze u krvotok i transportuju se do različitih delova tele gde su potrebni, tačnije neophodni.
Opšte osobine leukocita


U krvi normalno postoji šest tipova leukocita:

Polimorfonuklearni neutrofili;
Polimorfonuklearni eozinofili;
Polimorfonuklearni bazofili;
Monociti;
Limfociti;
Povremeno plazma-ćelije.
Pored ovih tipova ćelija, u krvi se nalaze i mnogobrojni trombociti, koji predstavljaju fragmente druge vrste ćelija u koštanoj srži slične leukocitima, megakariocita. Prve tri vrste ćelija, zbog segmentisanih jedara u kliničkoj terminologiji se nazivaju ,,polimorfonukleari“. Ovi tipovi se nazivaju i granulociti zbog njihovog granuliranog izgleda.

Uloga granulocita i monocita je da štite organizam ingestijom stranih organizama. Limfociti i plazma-ćelije funkcionišu uglavnom u vezi sa imunskim sistemom.

Koncentracija leukocita u krvi
Odrastao čovek ima oko 7 x 109 leukocita u jednom litru krvi u poređenju sa 5 x 1012 eritrocita u jednom litru. Od ukupnog broja leukocita, približno normalne frakcije različitih vrsta leukocita su sledeće:

Polimorfonuklearni neutrofili 62,0%
Polimorfonuklearni eozinofili 2,3%
Polimorfonuklearni bazofili 0,4%
Monociti 5,3%
Limfociti 30%
Broj trombocita, koji su samo ćelijski fragmenti, u jednom litru krvi je normalno od 140 do 300 x 109.

Nastanak leukocita


Pored pluripotentnih hematopoeznih matičnih ćelija koje su predodređene da produkuju eritrocite, od njih se takođe formiraju i dve velike loze leukocita: mijelocitna i limfocitna. Mijelocitna loza počinje mijeloblastom, a limfocitna loza počinje limfoblastom.

Granulociti i monociti nastaju samo u koštanoj srži. Limfociti i plazma-ćelije uglavnom nastjau u različitim limfoidnim tkivima, uključujući posebno limfne žlezde, slezinu, timus, tonzile, i u različitim ,,dzepovima“ limfoidnog tkiva bilo gde u organizmu, posebno u koštanoj srži i takozvanim submukoznim Pajerovim pločama u zidu creva.
Leukociti stvoreni u koštanoj srži ostaju skladišteni u njoj sve dok se za njima ne javi potreba u cirkulacijskom sistemu. Broj leukocita u koštanoj srži je trostruko veća nego u cirkulišućoj krvi. Ovaj depo predstavlja šestodnevnu rezervu leukocita.

Prekursor(megakariociti) trombocita takođe nastaju u koštanoj srži. Megakariociti se fragmentišu, ovi fragmenti zatim prelaze u krv. Oni su veoma važni za početak zgrušavanja krvi.

Životni vek leukocita
Životni vek granulocita nakon izlaska iz koštane srži normalno je 4 do 8 sati u cirkulišućoj krvi i još 4 do 5 dana u tkivima, gde su potrebni. Za vreme teške infekcije tkiva, ovaj životni vek je često skraćen na samo nekoliko sati, zato što granulociti tada brzo prolaze u inficirano područje, ispunjavaju svoje funkcije i u tom procesu sami stradaju.

Životni vek monocita takođe je kratak, svega 10 do 20 sati, pre nego što kroz kapilarnu membranu polako pređu u tkiva. U tkivima se monociti uvećavaju nekoliko puta i postaju tkivni makrofagi i u toj formi mogu da žive mesecima, ukoliko pre toga ne budu razgrađeni dok obavljaju funkciju fagocitoze.
Limfociti žive nedeljama ili mesecima i njihov vek zavisi od potrebe organizma za njima.
Trombociti u krvi se izmenjuju približno jednom svakih deset dana.
***

#leukociti #wbc #belakrvnazrnca #produzizivot

***
Informativno edukativni portal iz oblasti medicine i zdravlja.
Budi zdrav, produži život.
[ Ссылка ]

свернуть