Снимљено 2003.године
Сергеј Јесењин - Песма о керуши
Јутрос рано где стрн шуми, лупка
где се бели трска у гугути
седморо је оштенила кучка
седморо је оштенила жутих.
До у сумрак грлила их нежно
и лизала низ длаку што руди,
и сливо се млак сок неизбежно
из тих топлих материнских груди.
А увече, кад живина јури
да заузме мотке, ил’ прут јак,
изиашо тај домаћин тмури
и сву штенад стрпао у џак.
А она је за трагом трчала,
стизала га, као да уходе…
И дуго је, дуго је дрхтала
незамрзла површина воде.
При повратку вукућ се по тмини
и лижући зној с бедара лени',
месец јој се над избом учини,
као једно од кучића њени'.
Зурила је у свод плави, глатки,
завијала болно за својима,
а месец се котрљао танки
и сакри се у хум за пољима.
Немо, ко од милости ил’ среће,
да јој баце камичак ил’ тег,
пале су и њене очи псеће
као златни сјај звезда у снег.
Јутрос рано где стрн шуми, лупка
где се бели трска у гугути
седморо је оштенила кучка
седморо је оштенила жутих.
