Stihove govori Aleksandar Leka Kovačević, učenik 4. razreda OŠ "Mihajlo Pupin" u Veterniku.
PESMA O PLAVOM ZECU
Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplivao –
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu.
Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec
plesti ume,
ovaj zec
žeti ume,
ovaj zec
šiti, piti
i francuski govoriti
– sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam šije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Stavih zeca u torbak,
pa požurim svojoj kući.
Al' kad bismo ispred kuće,
stade zečić da šapuće:
– Pusti me, lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Pustih zeca iz torbaka –
al' se zec ne očešlja,
al' se zec ne umi,
nit iseče nokte,
nit ispravi stas,
nit dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
