Ања Ћирковић (14.12.2006.- заувек)

Чудни су путеви Господњи, људи говоре
Једни преживе живот, да никад не заволе
Други имају па немају, да душе заболе
Трећи се, зато, питају шта је најбоље
Ја да се питам, ипак, не бих ништа мењо
Иако је на кревету болно празно место
Иако твоје длаке по стану је све мање
Кад год склопим капке видим твоје очи сјајне
Без речи поглед нежни, који све ми говори
Који је знао, и кад снежи, ко Сунце да озари
Увек позив на исту детињу игру
Коме ни болест, ни старост наудили нису
Свуда клетве љутих људи у безумној журби
Сусрет је са њима успевао да ме слуди
Подизо сам глас, праштај Боже, и руку
Заустављо ме срам од тог геста, у тренутку
Јер ме чекао тај невини праведни поглед
Сад сам на капији у ситне сате ноћне
А тебе нема да ми прођеш кроз ноге
Завијам на Месец као вук, тебе зовем...

Божји дан о ком радо ћу да певам
Сваки дан док живим да се сећам
Кад кроз град нашим местима се шетам
Увек пуна љубави без услова ти била си

Ово није тужна песма. Ја сам искрено срећан
Што смо се срели у овом свету греха
Што нам је овде дат тај део Вечности
Чврсто верујем: ко најава сусрета у будућности
Ко пример несебичног давања, без очекивања
Идеал стварне оданости, наспрам улизивања
За промену на боље врло конкретан подстрек
Онај моменат кад схватиш да је пас већи човек
Од нашег времена нема боље школе
Из предмета: шта значи бити искрено вољен
Кад је ноћу ведро небо бацим поглед на горе
И одбљесци звезда кроје твој дивни осмех


Copyright Disclaimer Under Section 107 of the Copyright Act 1976, allowance is made for "fair use" for purposes such as criticism, commenting, news reporting, teaching, scholarship, and research. Fair use is a use permitted by copyright statute that might otherwise be infringing. Non-profit, educational or personal use tips the balance in favor of fair use.

свернуть