Noćas je umrla sva moja vera
do poslednje kapi je upila zemlja
noćas sam sama na svetu bila
duboko u srcu se gasila želja:
Da živim sama u svetu tuge, pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane, sivi su dani, uz takav život...

Noćas sam oči okrenula nebu, tražila zvezdu pod koju da stanem, ali sve su one pale na zemlju i dale mi snage da sebi priznam:
Da živim sama u svetu tuge, pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane, sivi su dani, uz takav život i smrt me mami.
Ja živim sama u svetu tuge, pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane, sivi su dani, uz takav život i smrt me mami.

Noćas su anđeli sklopili krila, okrenuli glavu na drugu stranu i dali mi snage da sebi priznam:
Da živim sama u svetu tuge, pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane, sivi su dani, uz takav život i smrt me mami.
Ja živim sama u svetu tuge, pustinji hladnoj noći duge.

Ja živim sama u svetu tuge, pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane, sivi su dani, uz takav život i smrt me mami.
Ja živim sama u svetu tuge.
Noći duge...
I smrt me mami...
Noći duge...
Smrt me mami...

Noćas sam oči okrenula nebu, tražila zvezdu pod koju da stanem, ali sve su one pale na zemlju i dale mi snage da sebi priznam...

свернуть