Stres se najčešće određuje kao fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja, s tim što je za tu reakciju suštinsku važnost ima personalni doživljaj stresa, pre svega emocije koje stres izaziva kod pojedinca, jer je svaka osoba “priča za sebe”. To kako ćemo reagovati na stres zavisi od našeg iskustva, ličnih kapaciteta, trenutnog raspoloženja i od mnogih drugih svojstava naše ličnosti.

Na fizičkom planu, stres predstavlja fiziološki proces kojim naše telo odgovara na pretnju ili opasnost. Kada naš mozak proceni neke okolnosti kao ugrožavajuće (u bilo kom smislu, fizičkom ili psihološkom), sve svoje kapacitete podiže na maksimum uz povećanje budnosti i pažnje.

Stres može imati i svojih dobrih strana. Dobit od borbe sa stresom ogleda se u tome što nas ojačava i podstiče povećanje otpornosti naše ličnosti za neke neprijatne ili opasne buduće događaje. To je slično kao borba organizma sa virusom – kada ga jednom savlada, organizam postaje imun na taj virus. Tako je i sa većinom svakodnevnih stresova. Kada ličnost jednom nauči i usvoji načine kako da se uspešno nosi sa nekom vrstom stresa, ona će te načine da koristi u budućim sličnim stresnim situacijama. Time se konstruktivno saniraju ili ublažavaju posledice doživljavanja stresa. Tako na primer, u vožnji ili na poslu mala doza stresa je korisna jer doprinosi dobroj koncentraciji.

Ipak, postoji granica kada stres više ne doprinosi efikasnom funkcionisanju, već postepeno počinje da narušava psihofizičku ravnotežu osobe.

posao

Eustres i distres
Postoje dve vrste stresa.

Eustres (pozitivan stres) je onaj koji podstiče na akciju koja je prilika za realizovanje ličnih kapaciteta. Motiviše na lični rast i razvoj kroz napor da se ostvare pojedini ciljev.

Druga vrsta je distres (negativan stres), koji, ukoliko dugo traje, predstavlja hronični stres, ili ukoliko je kraćeg trajanja i snažnijeg inteziteta, onda je reč o akutnom stresu. U oba slučaja osoba trpi psihičku patnju i bol, što za posledicu može imati narušavanje zdravlja u vidu nastanka neke od psihosomatskih bolesti.

Akutni stres traje više dana, a najčešće se doživljava u okolnostima kada se osoba suoči sa nekim gubitkom, porodičnim problemom, kratkim rokom za ispunjavanje nekog zadatka, neuspehom ili konfliktom. Praćen je simptomima snažnijeg inteziteta, najčešće u vidu izraženih fizioloških reakcija koje upućuju na fizički bol, uz emocionalnu uznemirenost.U većini slučajeva ne dovodi do značajnijeg narušavanja zdravlja, ali ukoliko se često ponavlja, može doći i do toga.

Hronični stres se odnosi na dugotrajno doživljavanje stresa u svakodnevnom životu neke osobe, može da traje mesecima ili godinama. Osoba koja trpi hronični stres, godinama funkcioniše sa ubeđenjem da je to tako od uvek, da je to odlika njene ličnosti, oseća se kao da ima „planinu na leđima“. Uzroci hroničnog stresa najčešće proizilaze iz teških životnih okolnosti koje traju duži vremenski period, poput ozbiljnih problema u porodičnim odnosima, sopstvene teške bolesti ili bolesti člana porodice, prevelikih zahteva i odgovornosti na poslu i sl.

Simptomatsko ispoljavanje usled hroničnog stresa je diskretnije i blaže nego u slučajevima akutnog stresa. Međutim, psihička patnja uzrokovana stalno prisutnim stresom maskirana je naglašenim mnogobrojnim fiziološkim simptomima, te se teško prepoznaje, a upravo iz navedenih razloga, za posledicu najčešće ima obolevanje od neke psihosomatske bolesti.

Sujetan

Kako prepoznati stres: simptomi stresa
Reagovanje na stresnu situaciju se odvija na fizičkom i psihičkom planu. Stres ima ulogu da nas zapravo zaštiti i održi u životu. Naš nervni sistem na stres reaguje reakcijom „bori se ili beži“, odnosno pojačanim lučenjem adrenalina i pripremom celog tela za akciju, borbu i savladavanje nastalih opasnosti i prepreka.

Problem nastaje iz razloga što naš nervni sistem u stresnim okolnostima uvek reaguje kao da je pitanje života ili smrt, i u prvom mahu ne razlikuje emocionalnu od stvarne ugroženosti. Tako, na primer, kada imamo konflikt sa nekim na poslu, u porodici ili kada imamo finansijske probleme, na fiziološkom planu naš organizam reaguje kao da je neposredno ugrožen.

Potpuno je jasno da učestale reakcije ovog tipa slabe naše sveukupne psihofizičke snage, i pre ili kasnije dovode do njihovog sloma, izazivajući psihičke smetnje, anksioznost, psihosomatska oboljenja i sl.

Doživljaj stresa se ispoljava u vidu fizičkih i psihičkih simptoma.

свернуть