Bednjanska svadba
«Bedljuinsko ženjeitvo» ili «Bedljuinska gyejsti»
KUD "Franjo Sert" Bednja

Sa stranice općine Bednja:
''Kulturno-umjetničko društvo "Franjo Sert" iz Bednje kroz svoje djelovanje njeguje i čuva bednjanski govor kao vrijednu autentičnu baštinu svoga kraja. Na tom govoru izvodi i svoju nadaleko poznatu "Bednjansku svadbu". "Bednjanska svadba" je prvi puta uprizorena 1980. godine. Priređivač teksta, redatelj i scenograf tog izuzetnog kulturnog projekta, Josip Genc, bio je inicijator i pokretač brojnih drugih programa u Bednji, posebno scenskih. Koristeći osobno iskustvo, usmenu predaju i dramske mogućnosti svadbenih običaja Bednje i okolice, Genc je uspješno oblikovao scenski okvir koji pruža svadbeni ceremonijal, a svadbu je podijelio u četiri čina:

PRIE GOJSTI PRI VERŠKEVEM ŠTIEFU
DIEN PRIE GOJSTI NA VERŠKEVEM BRIEGU
BEDNJOUNSKO ŽENJEIDBO
PRI MLODENCE

Ova scensko-dramska igra nastala je bilježenjem usmene predaje o svadbenim običajima u Bednji i okolici, koji su u svom izvornom obliku počeli nestajati između dva svjetska rata, a u svakom dijelu sačuvano je bogatstvo kulturnog naslijeđa tog materijalno skučenog, ali duhovno bogatog i autentičnog ambijenta. "Bednjanska svadba" nije samo uspjela kazališna predstava koja će nas vratiti u pretprošlo stoljeće i dočarati nam kakve su svadbe tada bile u tom dijelu Hrvatskog zagorja, već se tim djelom narodne književnosti istovremeno reafirmira kajkavsko usmeno književno stvaralaštvo. Kroz "svadbu", mogli bismo reći središnji događaj u čovjekovu životu, dokumentarno se oslikavaju značajke i karakter stanovnika Bednje i naslućuje se punoća narodnog života."

Pepievo sa:

Doryjta

Doryjta, doryjta tu mladu nevestu
tu mladu nevestu i ženeiko!
Ženik i nevesto su tok geverili
do hečaju sa daura pevernuti nezoj.
Če nata doruvoli, bouma vos pegnuli
z grabljicu i praslicu
z lepaurem pe reiti.

Venčec myej
Venčec myej, venčec myej, bieli i čeljani!
Duge sum ta prejsilo, mouli čausek nejsilo,
venčec myej, venčec myej, bieli i čeljani.

Čaši ma
Čaši ma , čaši mumico, nabuš ma duge časolo.
Jo si bum prašlo ze moužo po si bum zalo Jyežeko.
Jyežek mi imu hižicu kum si depaljo snehicu.
Jyežek mi imu kemyericu kum si jo denam škrinjicu.
Jyežek mi imu štolicu kum si depaljom krovicu.

Spi snieho, spi

Stauro moti hižu zmieča, mlodo snieho spi, spi.
Spi, spi, spi, spi mlodo snieho, još go zerja nie, još go dnavo nie.
Stauro moti žervi giblja, mlodo snieho spi, spi.
Stauro moti vuodu nejsi, mlodo snieho spi, spi.
Stauro moti krovu deji, mlodo snieho spi, spi.
Stauro moti hižu zmieča, mlodo snieho spi, spi.

Ne Verškevemu briegu

Ne Verškevemu briegu zuorjo sa žori,
a deletum po v jorku Bednjo v miegle spi.

Šepečaju si briegi: Kum ja prašle tye
Kok su gyejsti bila pred rovni ljiet num stye?

Peverni sa, peverni, liepo Jounico.
Stye ljiet taba čauko stauro hižico.

Ne Verškevemu briegu hižico steji.
Veter krev nje ziblja, founju dež curi.

Peverni sa, peverni, liepo Jounico.
Sty ljiet taba čauko stauro hižico.

Lektorirala Barica Pahić Grobenski

Korištena arhiva preštimanog Josipa Jurinjaka
Više o pučkom kajkavskom folkloru na [ Ссылка ]

свернуть