Slušam noć
vani grozno zvona laju.
Tuga caruje,
a mesec stidljivo viri,
umotan brdima.
Slutim već,
da bi mogla i sa bogom
izravnati bednika.
Ko sirotica istopiti oblak kiše u očima.
Ko izgubljeni galeb u letu
ispod ove kore sna.
Ćutim.
Ne vredimo ništa
ni ti ni ja.

Ja još imam snage,
volje iz inata baš.
Pružam ruke prazne.
Nemaš muko šta da daš.

I nemaš, nemaš muko šta da daš.

свернуть