Tekst: Srđan Stevanović Kancelar
Muzika: Marko Veraja
Čeznem
Ništa o Vama ne znam mlada damo ali ipak čeznem
Vaše su oči plave ogledalo mora u jeku sezone
Tu ste na tren pa nestanete a onda silno venem
Napolju u stanu na telefonu na ekranu tonem...
Tonem duboko u Vaše lepo oko
Zenica je barka svaki treptaj varka
Od jutra do mraka mislim na Vas
Istina ne znam ni kako Vam zvuči glas
Ni kako se na suncu sija Vašeg pramena vlas
Ali ja i dalje čeznem i ne prolazi me osećanje to
Kao što su nekad vojnici na frontu čeznuli za ženom
Zatvaram oči Vi ste tu,čim ih otvorim sve je opet belo
Al bela boja nisu moja četri zida nego onaj obris Vašeg lika
Kada sam progledao i jasno vas video pored mene
Kako Vas samo gledam dok žudim i čeznem
Ja čeznem i u blizini Vašoj jer strepnja je sa vama dar
I dalje vas ne poznajem a kao da o vama puno toga znam
Na belom jastuku san mi se prišunjao želi da me savlada
Ja mu ne dam,trgnem se iznenada samo da bih čeznuo
Makar uvenuo ja bih opet čeznuo jer Vi ste vredni čekanja
Jer sva nadanja sa Vama nisu stradanja već svrha postojanja
Naše su ruke promrzle na nekakvim dirkama,slovima,brojkama...
Al ovo iščekivanje ih greje
Pa i ako Vas ne budem udahnuo nikada
To je zato što i dalje čeznem!
Želim znati Vaše ružne navike Vaše mane Vaše strasti
Poroke,omiljene filmove,obroke,želim znati o Vama sve
Kuda bi otputovali dal ste pokušali ili napravili neku glupost pre
Želim pronaći taj nemir u Vama što Vas tišti
Uploviću tiho u Vašu dušu kroz pokvarene misli
Da, tražim najgore u Vama jer me ova čežnja slama
Ali i dalje Vas vidim kao maticu vrlina
Vaše su poruke oseka moje su odavno pobesnela plima
Nešto nas ipak spaja a to je dubna i tajna sa planina
Zaplovite sa mnom u beznađe,bespuće i bezdan
Ako me pitate kako je tamo ni ja zbilja ne znam
Mada sa vama bih se otisnuo i do devetog kruka pakla
Ova čežnja đavolica maštu je dotakla
Ne želim Vam ni reći kako vas zamišljam
Samo Vam moram kazati da želim da pobegnemo skupa
Nije za nas sanjare ova vremenska rupa,
Čekaju nas Sutomore,Herceg Novi,Ada Bojana
Pakujem misli moje stare kofere i sutra polazim
Daleko odlazim da ceo svet ostavim
Nikuda ne idem bez Vas jer vi ste moje nadahnuće
Moja inspiracija moja muza,
a more je samo bara od vaših slatkih suza,
a nekoliko suza radosnica iz tih sjajnih okica
pišu moje pesme, one su talas koji svladati ne smem,
i dalje surfujem,drhtim,ludim,tonem,venem
dok za Vama svakodnevno čeznem...
