Jedna od taktika negovanja, očuvnja mentalnog zdravlja je i uklanjanje stigme koja postoji u društvu, a kada je reč o eventualnim psihičkim tegobama, takođe veoma je važno razgovarati kada postoji problem, ističu stručnjaci povodom Nacionalnog meseca mentalnog zdravlja.
Nekada je govoriti o mentalnom zdravlju bilo teže, odnosno postojala je određena stigmatizacija, koja je u nekoj meri još uvek prisutna i danas, objašnjava psihijatar u subotičkoj Opštoj bolnici, dr Tamaš Takač. Razlikujemo tri faktora: biološki, psihološki i sociološki, koji utiču na naše mentalno zdravlje. Postoji niz razloga i kombinacija faktora koje dovode do problematike, a ono što je važno bez obzira na sve jeste ta promocija zdravlja, te izrada nacionalne strategije za prevenciju pojedinih mentalnih bolesti. Međudisciplinarna saradnja, objašnjava naš sagovornik, je pogotovo važna kada se govori o adolescentskom periodu, gde se primećuje i povećanje pojava određenih mentalnih bolesti. Ono što je veoma važno pri bilo kojoj vrsti psihičkih tegoba je razgovor.
-Jako je bitno razgovarati. Treba da se obratimo bilo kome, porodici, komšiji, bitno je da raqzgovaramo i da ne ostanemo u tišini. Ukoliko vidimo da neko pati, ima problem, bitno je da pokušamo da razgovaramo sa tom osobom, često osoba oseća stid, te ne želi da se sazna za problematiku, bitno je što pre uključiti i psihologa- ističe psihijatar Takač.
Kada je reč o reaktivnim stanjima odnosno nekim stresnim situacijama, pa kada se pojedincu desi nešto loše, te ne može da prevaziđe određene sukobe, dolazi do povlačenja u sebe, tada možemo da kroz razgovor konkretizujemo problem. Takođe, zdrav način život, gde spada i fizička aktivnost, san, mogu da doprinesu poboljšanja stanja, mere koje se preporučuju svakako zavise i od vrste problema i toga da li je uzrok biološki ii neki drugi faktor. Danas, zbog načina života, ljudi najčešće boluju od anksioznih stanja.
-To je nepsihotična bolest gde je glavna karakteristika neka anksioznost praćena somatskim tegobama, dakle telesnim tegobama i to je jedan nerealan strah koji osoba doživljava a ne može da kontroliše nikako. Reaktivna stanja kao posledica stresnog događaja, gde čovek ne može da se prilagodi određenoj situaciji i postaje naper, nervozan, neraspoložen. Tu su i depresije, psihotična stanja, bolesti zavisnosti i poremećaj ličnosti. – kaže Takač.
Postoje određene psihičke bolesti gde najveću ulogu ima genetska, a kao posledica stresnih okolnosti koje su najčešće okidač dolazi do psihoze, tu je prevencija što ranije dijagnostikovati, što ranije lečiti, jer će lakše i brže moći da se pomogne objašnjava naš sagovornik. Važno je znati da postoje službe kojima se pojedinac u slučaju potrebe može obratiti, poput SOS telefona, telefona psihijatrijskih ustanova i pojedinih udruženja poput Udruženja „Srce” iz Novog Sada.
