Da sam pre sedam godina umesto u jutarnji program RTS otišao u Narodnu banku da je opljačkam dosad bi uz dobro vladanje izašao sa robije. Imao bih dovoljno novca za život, država bi mi u procesu resocijalizacije pronašla adekvatan posao. Bio bi uvažen član našeg društva, rasterećen od problema, redovno gostovao na N1, eventualno pisao kolumnu za Novu rs ili bar Kurir."- ovako je na svom fb nalogu pre par meseci napisao moj večerašnji sagovornik i moj dobar drug - novinar Srđan Škoro.
To je samo delić teksta iz te objave koja je podigla malo prašine, probudila empatiju među delom fb zajednice, neke navela na razmišljanje i - ništa.
Evo ga Škoro veceras ovde - reklo bi se: ista meta, isto odstojanje.
"Voleti ljude takvi kakvu su, to je nemoguće. A ipak se mora. I zato, kad im činiš dobro, stegni srce, zapuši nos i zatvori oči, ovo poslednje je neophodno. Podnosi zlo od njih, ne ljuti se na njih ako možeš, „seti se da si i ti čovek“. Naravno, moraš s njima biti strog, ako ti je dato da budeš iole pametniji od osrednjeg."
Ne znam zašto, nakon razgovora sa Srđanom Škorom baš ovaj citat Dostojevskog mi se čini primerenim.
Pozivam vas da u komentarima pišete pitanja i sugestije.
Facebook:
[ Ссылка ]...
Instagram:
[ Ссылка ]?...
Blog:
tanjinkod.rs
Twitter:
@mantanja
