Muhamed Filipović, bosanski Musliman iz Ključa, geometar i poslanik u skupštini opštine Ključ. Brat Omera Filipovića i dugogodišnji prijatelj Esada Bendera. Uhapšen je 28.5.1992. godine i odveden u policijsku stanicu u Ključu, odatle u vojni zatvor „Mali logor“ pa u zatvor u Staroj Gradiški. Sa Omerom Filipovićem je premešten u logor „Manjača“ 15.6.1992. godine, u grupi od 150 zatočenika.
Svedoči da je tučen odmah po dolasku u logor i da je Omer pretučen jer je pokušao da mu pomogne. Rekao je Muhamedu da je „siguran da neće preživeti“, ali da svedok mora, zbog Omerove žene i dece.
Svedoči kako je njegov brat „podizao moral zatočenika“ i da su ga zbog toga stavili u samicu gde je tučen i ponižavan. Odatle je izašao posle 19 dana. Omer je rekao stražaru Željku Bulatoviću da će napisati knjigu o „Manjači“ zbog čega je tučen i stavljen u samicu.
Rečeno mu je da su Omer i Esad prozvani tokom noći 28.7. Ispred štale su ih stražari tukli kada je Omer, pretivši aktiviranjem mina koje su opasavale logor, zatražio da puste Esada natrag u štalu. Esad je svedoku umro na rukama tog jutra, a Omerovo telo je video nekoliko sati kasnije. Njihova tela su odvezena i sahranjena u Banjaluci.
Iz „Manjače“ je oslobođen oko 15.9.1992. godine, uz pomoć pripadnika delegacije MKCK.
Adil Draganović, bosanski Musliman iz Sanskog Mosta, predsednik Opštinskog suda. Uhapšen je 25.5.1992. godine i odveden u SUP. Dana 17.6. je premešten u logor „Manjača“.
Svedoči da je na dan dolaska delegacije MKCK, Omer Filipović vraćen iz samice u štalu gde je bio i svedok i gde je razgovarao sa predstavnicima delegacije. Ostalim zatočenicima je bilo zabranjeno da razgovaraju sa njim. Nakon odlaska delegacije MKCK, vraćen je u samicu, gde je tučen i zlostavljan. Video je da ga kasnije dva zatočenika nose nazad u štalu. Svedoči da je bio sav u ranama i modricama. Isto veče su stražari prozvali Filipovića i Bendera da izađu i potom ih pretukli na smrt. Svedok je mogao da čuje udarce drvenim predmetima.
Prijatelj dr. Mehamed Derviškapić mu je kasnije rekao da su ti zatočenici ubijeni i da je nateran da napiše da su umrli prirodnom smrću.
Oslobođen je 14.12.1992. godine kada je logor rasformiran.
Svedok Enis Šabanović, bosanski Musliman iz Sanskog Mosta gde je radio kao šef odeljenja za internu medicinu. Uhapšen je 26.5.1992. godine. Dana 6.6. je iz zatočeničkog objekta „Betonirka“ prebačen u „Manjaču“, gde je pružao lekarsku pomoć zatočenicima.
Svedoči da je jednom prilikom čuo Omera kako govori stražaru da će napisati memoare o „Manjači“. Nakon toga Omer je prebijen i stavljan u samicu. Kada je bio vraćen u štalu, ostalim zatočenicima bi bilo zabranjeno da sa njim razgovaraju. Bender je više puta prozivan tokom noći i tučen.
Jednog jutra svedoka su probudili drugi zatočenici i video je Benderovo mrtvo telo na podu u štali. Svedoči da je na telu bilo dosta modrica i povreda. Stražari su mu naredili da napiše da je Esad umro od raka.
Isto jutro su stražari pozvali svedoka sa još jedinim doktorom zatočenikom, da pregledaju nekoga u samici i tamo je video Omerovo mrtvo telo sa ranom na grudima. Pored njega je stajao krvavi protivpožarni aparat. Uvili su ga u ćebe i stavili u kola hitne pomoći koja su ga odvezla u Banjaluku.
Oslobođen je iz „Manjače“ u novembru 1992. godine.
O logoru „Manjača“ pogledajte na glaszrtava.og
[ Ссылка ]
Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.
