U napadu NATO, u noći između 23. aprila 1999 godine,poginuli su Jelica Munitlak (27), Ksenija Banković (27), Darko Stoimenovski (25), Nebojša Stojanović (26), Dragorad Dragojević (27), Dragan Tasić (29), Aleksandar Deletić (30), Slaviša Stevanović (32), Siniša Medić (32), Ivan Stukalo (33), Dejan Marković (39), Milan Joksimović (47), Branislav Jovanović (50), Milovan Janković (59), Tomislav Mitrović (61) i Slobodan Jontić (54).
"Bombardovanje, u kojem je poginulo 16 zaposlenih te kuće, je bilo brutalno, necivilizovano ubistvo koga treba jasno i glasno da se stidi većina onih zemalja koje danas pričaju o slobodi medija", rekla je srpska premijerka o događaju pre dve decenije.
"Bombama ste odgovorili na TV program", naglasila je Brnabić i kazala da nažalost nikada neće biti održano suđenje onima koji su naredili, kao ni i onima koji su bombardovali zgradu Radio televizije Srbije i pobili nedužne ljude na njihovom radnom mestu.
Generalni direkor RTS Dragan Bujošević poručio je večeras da će RTS večno pominjati imena 16 radnika stradalih tokom NATO bomdardovanja kako bi se stalno ponavljalo da niko nema pravo da ubija novinare koji su, kako je rekao, 23. aprila 1999. godine radili svoj posao.
Bujošević je rekao da su radnici te kuće ubijeni zbog bahatosti i bezosećajnosti šefa NATO agresije Veslija Klarka i tadašnjeg generalnog direktora RTS Dragoljuba Milanovića.
Podsetio je da je američka vlada odlučila da bombarduje RTS pod izgovorom da je to bio deo sistema komande i kontrole što, prema njegovom mišljenju, pojačava sumnju da je odluka doneta tek kada je u Haški tribunal stigla tužba protiv NATO.
Miroslav Medić, brat Siniše Medića, poginulog radnika RTS, koji je takođe radnik te televizije, nazvao je bombardovanje RTS-a prvim terorističkim napadom u istoriji na jednu medijsku kuću i nezapamćenim zločinom za koji niko nije odgovarao.
Medić se prisetio noći u kojoj su stradale njegove kolege koje su, kaže, ostavljene kao glineni golubovi na milost i nemilost NATO i napomenuo da su zaposleni, posle konferencije Džejmija Šeja, na kojoj je rekao da RTS može da bude vojni cilj jer širi neistinu, tadašnjem rukovodstvu RTS predlagali da noću rade sa rezervnog mesta, ali da je ta ideja odbijena.
Dodao je da su porodice poginulih tužile 17 zemalja članica NATO Međunarodnom sudu u Strazburu, ali da je njihova tužba odbijena sa obrazloženjem da nisu nadležni, jer Srbija nije potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i nije članica EU.
Svake godine 23 aprila u 2.06 u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS i spomenika "Zašto?", porodice i prijatelji odaju poštu poginulim.
Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.
Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" 2000. godine je saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije.
Čelnici NATO tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
