Cita Marija Kabok
[ Ссылка ]
[ Ссылка ]
Bilo tako neko vreme
Kada najbolji igrači nisu bili bogatiji od navijača
Kada su čitali iste knjige
Išli u iste škole
Išli na iste igranke, studentske menze, fakultete...
Mogao si da ih sretneš na ulici
Nađeš njihov broj u imeniku
Posle, igrači su postali maskote
Nosili na sebi reklame
Od uzora postali božanstva
I saučesnici u sveopštoj idiotizaciji
Jedan od najvećih, meni najdraži
Koji mi je često pred očima, iako ga nisam gledao kako igra
Duci Simonović
Pripadao je tom vremenu
Odbio milione
Odbio Nemačko državljanstvo
Odbio učešće u NBA cirkusu
Hteo je i ostao sa navijačima drug, prijatelj, brat
Gledao je u njima ljude, a ne broj na tribinama
I koliko će para da donesu
Iako je odavno prestao da igra
Ne prestaje da se bori
I vraća ljudsku dimenziju svemu
Kao nekad, pre pola veka
Tako i danas
Nikad u skupom odelu
Nikad na elitnim prijemima
Nikad, nigde, gde nije narod, i interesi naroda
Ako bi se uvela mera za iskrenost
Mogla bi da se zove Ljubodrag
Ako bi se uvela mera za istinoljubivost
Mogla bi da se zove Duci
Ako bi se uvela mera za pravednost
Mogla bi da se zove Simonović
Ali ništa se ne zove Ljubodrag Duci Simonović
Nijedan teren
Nijedan park
Nijedna škola
Ništa
Znate zašto
Zato što će se tek zvati
Ako još nekad
Nekome
Negde
Bude stalo do ČOVEKA
